Зоран Петровић (Крагујевац, 5. март 1954) је песник, романсијер, сценариста и драмски писац. Објавио је неколико књига песама, књига песама за децу, романа, као и две књиге из публицистике. Био је Директор најстаријег Српског театра Јоаким Вујић (Књажевско-српски театар). Ради као уредник издавачке делатности Спомен – музеја 21. октобар (Спомен-парк Крагујевачки октобар) и као уредник културе у крагујевачком недељнику Светлост. Колумниста је Блица.
Прву књигу песама објављује под називом ’’Пан и огледало, 1978. а затим су следиле књиге:’’Александријска критична маса’’, 1989. у београдској ’’Просвети, затим ’’Свакодневна молитва’’ у издању Спомен-парка ’’Крагујевачки октобар’’, а потом још две књиге у ’’Просвети из Београда и то 1996.’’ Апсолутна нула’’ и ’’Присутни су одсутни’’2002. године. У међувремену је објавио ауторско издање избора своје љубавне поезије под називом ’’Спасити Спасиоца’’, као и кињгу песама ’’Став у троставу’’у издању ’’Народне књиге’’ из Београда.
Поред тога објавио је и две књиге песама за децу, обе у крагујевачкој ’’Светлости’’’’Песме из трбуха’’1983. и ’’Прича о словима’’ 1987. године.
И три романа:
Камен близанац, (2010)
Последња наруџбина, (2010)
Угарак, (2011)