У последњем издању часописа „Кораци“, две године пошто је Дом културе Грачаница објавио књигу Александра Б. Лаковића, објављен је приказ књиге Јованке Вукановић насловљен „ТЕМЕЉ, ОРИЈЕНТИР И СВЈЕДОЧАНСТВО ВЈЕКОВИМА УГРОЖАВАНЕ ПОЕЗИЈЕ
Александар Б. Лаковић: Историја српске поезије Косова и Метохије 1951–2022. Дом културе Грачаница, Грачаница, 2024.“. У овом приказу, Јованка Вукановић пише: „У овој својеврсној хрестоматији, на око хиљаду страница, са обухваћеним преко 280 стваралаца, Лаковић систематски обрађује сваког пјесника који је у оквиру назначеног временског периода објавио макар једну пјесничку збирку. За пјеснике од значајнијег умјетничког домета и опсежнијег опуса написао је цјеловите есеје; за оне чије стваралаштво, иако искрено, није превазилазило просјечност, понудио је сажете критичко-књижевне коментаре, некад потпомогнуте критичким или савјетодавним тоном. Свака обрада настоји да освијетли суштинске умјетничке вриједности, стилске посебности и тематске заокупљености које издижу те песнике из општег хорског пјевања њихове епохе.
Аутор, заправо, окупља оне које су немарни антологичари и политичке кратковидости поставили на дистантну раван: пјеснике који су писали на српском језику, без обзира на етничку припадност, и који су на свом језику и у својој чежњи носили невидљив, али неизбрисив печат Косова и Метохије. Он спасава напуштене, прогоњене, готово избрисане – не нудећи им само критичку оцјену, већ и стварно признање. Податак који треба нагласити: Лаковић се не обраћа пјесницима само из осјећања неутралисања пробуђене „гриже савјести“, већ из потребе да укаже на завидан умјетнички квалитет њиховог писма.“
То је био повод да, након позива о свим великим празницима СПЦа, позовемо нашој слушалачкој публици добро познатог Александра Б. Лаковића и проговоримо о овој монографији- антологији на којој је А. Лаковић радио 40 година, те усмеримо пажњу наших слушалаца на ово дело које се може пронаћи у крагујевачкој Народној библиотеци Вук Караџић: