“Раном његовом ми се исцелисмо”. Дошао је он, браћо и сестре, на тај најпријатнији, најсмиренији начин. Дошао је без икаквих обличја. И кад је дошао на Јордан да буде крштен од Јована Крститеља, да није било онога гласа божанског: “То је син мој љубљени”, нико га осим Јована није препознао. Али Јован га препознаје и каже: “Гле јагње Божје које узима грехе света”…
Дошао је он, не као судија, већ као спаситељ. А други долазак Христов – тада ће он доћи као судија. Зашто? Па зато што нам је рекао, што је чинио, што је записано у светом Јеванђељу. Ако живимо по Јеванђељу, онда смо спремни да идемо са њим. Ми смо спремни. За оне који нису спремни, за њих Христос долази као судија. Зашто? Бог је љубав. Па ће неко казати: “Па како? Па љубав све воли, је л тако? Љубав прашта, љубав велича. Љубав уздиже човека”. Јесте. Али ако би само Господ био љубав, а не би у исто време био и правда, нема разлике између доброг и лошег човека, између грешног и праведног. Не би било разлике јер љубав покрива. Љубав покрива мноштво грехова, али љубав прати правда, као што правду прати љубав.
Дошао је као лекар, а не као неко који треба да истребљује људе. Зато је и кротак и благ. Кроз своју чудесну кротост и благост, он уводи душе људске, у такав мир, у такав спокој. И онда је човек у миру. А кад је у миру, кад је са Богом, и кад је Бог са њим, он је тај једини прави мир, реако је између осталог Митрополит шумадијски г. Јован беседећи на Светој архијрејеској литургији у Бресници.