Данашње Јеванђеље нам говори како је Господ као млад дечак био у синагоги и учио многе. Дечак учи књижевнике. Дечак учи законике. И диве се науци његовој па су се и питали ко је овај да нас овако учи када ми знамо ко је Он, па набрајају његове сестре и браћу и тд. За нас је овде веома поучно то што из овог кратког одељка Господ наш Исус Христос те несместиве тајне неба смешта у просте јеванђелске приче. Зашто се Господ најчешће служио причама? Зато што случаоци његови нису још увек били припремљени да чују дубине богословља него им је говорио у причама. Када су га Апостоли питали што се користи причама Он им је рекао да ће доћи време када им више неће говорити у причама већ ће им говорити оно што је суштинско. Тако је Господ наш Исус Христос, говорећи народу у причама да лакше схвате и разумеју у Светом Писму рекао: Млеком вас запојих. Зашто млеком? Још нису порасли, дорасли за чврсту храну науке Божије. Господ је проширио душу, ум и чула не само својих ученика него и целог рода људског да би они лакше сместили у себе и проширили се до вечности, а свака реч Божија је вечност. Свака реч Божија јесте која нас уводи у вечност. Својом постојбином, као што рекох, Господ назива Назарет одакле му је мајка била и место где је он одгајен, речено је на Светој архијерејској литургији у Виноградима.
