И сад опет да се вратим на оно што је Христос рекао: „хоћеш ли да будеш здрав?“, он му одговара па му каже „Господе то јесте моја жеља“. Како каже наш народ: „здрав човек има хиљаду жеља, а болестан само једну, да оздрави“. И он му каже: „Господе шта ми вреде моје жеље и моја воља што желим да оздравим кад немам другога да ме поведе и да ме спусти у бању, јер док ја дођем, ови одоше пре мене. И рекао је „Господе нема човека…“ Браћо и сестре, за ову реченицу треба сви да се запитамо имамо ли ми човека. Да ли према другом човеку поступамо као према икони Божијој. Да ли саосећамо болест другога, да ли његову тугу, да ли осећамо његову радост или смо се затворили у себе, па кажемо да ме баш брига за другога. Важно је да ја живим, да ја уживам, да ја имам власт, да имам силу, да имам неку моћ, за другога ме није брига. Док нас год не буде брига за другога, нећемо бити спасени, речено је на Светој архијерејској литургији у манастиру Каленић.
