„Бранко чини нам се захтева да му се приђе емоцијама“, записао је о њему Миодраг Павловић „и још више он који је бистар као планински поток и гласан као довикивање са брдо на брдо, открива се у толико боље уколико му се ви вешто обратите призивањем слика и сна из подсвести него оштрим слухом дневне будности. Његова поезија звучи блиско иако је настала у великој даљини. Ко осећа српски језик зна, Бранко је пра песник“. (Небојша Грујић, аутор емисије)
