„Од свог настанка, филм се занимао за Бога и многи значајни теоретичари у филму су видели медиј који је способан да се бави и духовним реалностима. Истраживања теоретичара који су изучавали начин на који се најбоље исказује та стварност, углавном указују на превасходну важност формалног аспекта филма, односно, на потребу за одређеним стилом, а тај стил често повезују са формом богослужбених радњи и сакралне уметности уопште.(…)
Очигледно да и филм поседује тежњу да узведе човека на узвишење са ког може боље сагледати стварност и себе самог или бар угледати путоказе који ће га узбудити довољно да закорачи у неизвесно да би трагао за тајном постојања. И филм и Литургија, при том, повремено користе врло слична средства да би њихова суштина и циљ били што аутентичније дочарани и да би у човеку пробудили управо потребу за подвигом ка тајанственом и неизрецивом, чежњу за додиривањем недохватљивог, вољу за разотктивањем дубоко скривеног.“ (http://arhiva.spc.rs/sr/liturgija_film.html)
У првом, увоидном издању емисије Христос у српској кинематогерафији усмерићемо слушалачку пажњу на књигу „Хришћанство и филм“(Отачник и Бернар,2017), Владимира Коларића, књигу о односу седме уметности и аутентичног хришћанског искуства у светској кинематографији и код нас. Слушамо и део излагања проф. др Коларића на ову тему са трибине „Хришћанством и филм“ 2019. у Центру за културу Смедерево. Подсећамо и на речи проф. др Драгана Стојановића о енергији сакралног у уметности из истоимене књиге. Преносимо размишљања вероучитеља Младена Алексића о „Хришћанском филму“ с портала Нови погледи.