На дан када Црква прославља Свете бесребренике и чудотворце Кира и Јована, 13. фебруара 2023. године, Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију у крагујевачкој катедралној цркви Успења Пресвете Богородице, током које су произнесене молитве призива Светог Духа за благословен рад Савета Шумадијске епархије чије је пленарно заседање одржано након Литургијског сабрања у Владичанском двору у Крагујевцу. На седници су чланови Савета, клирици и лаици, разговарали са својим Архијерејом о томе шта је све остварено у свим доменима црквеног живота у Шумадијској епархији током 2022. године, али и о томе, како, ако Бог допусти, унапредити оно што је недовршено (Тит 1, 5).

Скуп на коме је саслушан извештај Епископа Господина Јована о вршењу Богом поверене свештеничке, учитељске и пастирске дужности и старању о спасењу епархиота, као и указивања чланова Савета да се сви видови црквене мисије побољшају, карактерисао је дух речи Светог апостола Павла: „Јер ми смо Божији сарадници, а ви сте Божија њива, Божија грађевина. По благодати Божијој која ми је дата, ја сам као мудар неимар поставио темељ, а други зида на њему; али сваки нека гледа како зида. Јер темеља другога нико не може поставити осим постојећег, који је Исус Христос“ (1. Коринћанима 3, 9-11).

Током 2022. године, у којој је ушао у тридесету годину свог архијерејског служења, а двадесете у Шумадијској епархији, Његово преосвештенство Епископ Господин Јован Свету Литургију служио је 346 дана поучавајући вернике кроз проповеди на јеванђељска зачала и друге светописамске одељке смислу и начину хришћанског живота, као и смислу и значају празника који су се прослављали.

У години која је иза нас, Епископ је освештао пет новоподигнутих цркава(Свих светих на брду Светињи, Светог Пантелејмона у Коморану, Преображења Господњег у Остриковцу, Светог архиепископа Никодима у Америћу, Светог архангела Михаила у Буковику), једну обновљену и један манастирски параклис. За нове храмове освећена су два темеља. Од нових црквених објеката, Шумадијска епархија добила је три капеле за прилагање свећа, крстове за два храма, звона за два храма, шест иконостаса, фрескописе у две цркве, два парохијска дома, један темељ за парохијски дом, три трпезара и један манастирски конак.

Рукоположено је пет кандидата у ђаконски и свештенички чин, један у јерођакона и два у јеромонаха. Рукопроизводство у чин чтеца примило је пет кандидата. Више свештеника и свештеномонаха одликовано је одговарајућим достојанством.

Чињеница да се за упис у први разред богословија пријавио само један кандидат свакако није повољна, па је Епископ предузео низ активности да се ова ситуација више не би поновила. Бројем уписаних кандидата на високе богословске школе може се бити задовољно.

Што се тиче броја кандидата који подносе молбу за рукоположење и он се смањује. Епископ је навео да се примају молбе само кандидата који су завршили неки од богословских факултета и за које се утврди да имају способност за обављање ђаконске или свештеничке службе.

Имајући у виду број Литургија које је Епископ Господин Јован служио током прошле године, јасно је да су канонске посете парохијама и манастирима редовно вршене, а настојало је да буду посећене и парохије у којима је до сада Архијереј ређе служио. Недељним и празничним данима претежно се служи ван Крагујевца, док су радни дани резервисани за Литургије у крагујевачким храмовима. Епископ у извештају још истиче: „Сматрамо да на пољу духовног раста и развоја наших епархиота постоји пуно простора за даљи напредак. Следујући тим богољубивим потребама наших епархиота широм Епархије шумадијске, по Нашем благослову организована су предавања, промоције, изложбе и разне друге свечаности.“ О овоме, као и о братским састанцима током Великог поста на којима се читају богословски реферати свештеника, о Великогоспојинским свечаностима, литијама у Недељу православља и за Тројице, Светосавској свити у Аранђеловцу јавност, верска и световна, обавештава се путем свих савремених медијских платформи.

На основу детаљног прегледа црквеноадминистративног и материјално финансијског пословања парохија и црквених општина може се констатовати да се црквеноадминистративне књиге, у највећем броју, воде уредно, да се храмови и порте држе у пристојном стању, да црквеноопштински управни одбори обављају своје дужности у оквирима својих овлашћења као и да се материјално финансијско пословање одвија у складу са црквеним прописима.

Шумадијска епархија има 214 парохија од којих се шест стално опслужују због малог броја верника. Тренутно у Епархији служи 217 парохијских свештеника и 19 ђакона у 202 парохијске и филијалне цркве. Скоро петина парохија није устању да материјално издржава парохијске свештенике, тако да је и 2022. године настављено са пружањем помоћи овим свештеницима из Фонда за помоћ свештеницима на слабим парохијама. Број ових парохија се сваке године повећава за једну или две.

У Епархији шумадијској постоји 24 манастира (Света Петка у Сибници тренутно упражњен), и то 12 мушких у којима сада живи 21 монах и 12 женских живи 44 монахиње. Ове године основан је један нов манастир, Светог Пајсија у Шуљковцу код Јагодине. Број житеља манастира Епархије шумадијске се благо увећава.

У знак признања добротворима и приложницима цркава и манастирадодељено је више епархијских одликовања и других архијерејских признања.

Извођење верске наставе у основним и средњим школама била је посебна брига Архијереја и других епархијских тела. У Шумадијској епархији настава се изводи у 91 основној школи и 33 средњих. Верску наставу изводи 137 вероучитеља коју похађа 36 394 ученика од 56 740 уписаних, што је 64 одсто.И о Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу Епископ се старао приљежно, а материјално су је помагали свештеници и верници.

Чланови Епархијског савета са одобравањем су прихватили извештај о вишеструком ангажовању свештенства и верног народа Шумадијске епархије на пружању помоћи потребитима, у оквиру сопствених институција (Земља живих у Брајковцу, Дом за децу Свети Василије Велики у Маршићу), или преко државних или општинских социјалних установа. Прикупљана је помоћ и за пострадале у Украјини и за ревитализацију српских средина на Косову и Метохији. Сви свештеници су дали велики допринос како би више фондова Епархије обављали своју функцију. У циљу унапређења хуманитарне делатности на подручју Епархије шумадијске, на овогодишњој седници, донета је одлука о оснивању Верског добротворног старатељства.

Епархијски расходи током 2022. године покривени су планираним приходима. Томе је пре свега допринело изузетно успешно пословање централног епархијског продајно-складишног центра, који је у широј црквеној јавности познат као изузетно коректан и поуздан добављач свих артикала и књига за црквени живот.

И све остале делатности које се обављају у Шумадијској епархији, као што су издавање књига у Издавачкој установи „Каленић“, излажење епархијског часописа „Каленић“, функционисање епархијске радио станице Златоусти, пословање предузећа „Црквене шуме“, епархијске поклоничке агенције „Ходочашће“ и делатност хуманитарног фонда Доброчинство, добиле су позитивну оцену чланова Епархијског савета уз истицање да све ове установе битно доприносе побољшању свих видова црквеног живота.

Са седнице Епархијског савета Епархије Шумадијске у наш програм се укључује одговорна уредница Радија Златоусти, Гордана Јоцић.