Изложба ВРЕМЕ И ВАСЕЉЕНА којом је 13. јануара 2022. отворена Европска престоница културе Нови Сад, затворена је 31. јанура ове године. Она је била најпосећенија изложба у прошлој години. У покушају да се суочи са загонетком времена она је у простору на три спрата и девет уских врата пред посетиоце изнела низ питања која траже теолошке, филозофске, антрополошке, културолошке, естетичке и друге одговоре. Њен мисаони распон од Платона и Светог Павла до Светог Саве и Речника технологије, Владике Његоша и Леонарда Ојлера све до Милутина Миланковића представљају мисаони узлет који је несумњиво изазов за савремену културу. Трагање за циклусима у скалама времена од магновења откуцаја срца, до календарских годишњих циклуса и прецесионог кружења од 26.000 година, све до циклуса од 311 билиона година својеврсно је суочавање са унутарњом драмом постојања у времену. Укрштај свете геометрије пчела и светлости Саве Шумановића били су свечаност за око и ум која је отворила други хоризонт и друго поимање света. Повезивање снова и огледала показало је дубље, архетипске слојеве сећања који се уобличавају у Слово које представља тунел кроз заборав. На округлом столу поводом затварања изложе 28. јанура, у Студију М, у Новом Саду говорио је један од аутора изложбе, проф. др Александар Петровић:
