На петогодишњицу убиства Оливера Ивановића данас ће у Саборној цркви у Крагујевцу у 17 сати бити организовано паљење свећа у помен страдалом лидеру грађанске иницијативе “Слобода, демократија, правда”.
Оливер Ивановић рођен је у Пећкој болници, 1.априла 1953., од оца Богдана и мајке Олге, просветних радника, који су у том тренутку службовали у школи у селу Рзнић код Дечана, па је из тог разлога у свим његовим документима било уписано да је рођен у Рзнићу.
Основну школу започео је у Ђаковици, где је породица и живела све до 1965.године када су се преселили у Косовску Митровицу у којој завршава средњу Техничку школу.
Као прворођени син, у традиционалној војничкој породици пореклом из Црне Горе, а по жељи оца, 1971. године, уписује се на Војну академију у Загребу.
Желео је да буде пилот, али проблем са видом спречио га је у томе, па уписује машинство.
Иако је био одличан студент, живот под “шапком” како је говорио није био оно што жели и након успешно завршене треће године, напушта Војну академију и враћа се у Косовску Митровицу, где наставља и успешно завршава студије машинства.
Млад, перспективан и врло успешан у каратеу, током свог боравка у Загребу (КК “ТЕМПО”), по повратку у свој вољени град, започиње рад на популаризацији ове борилачке вештине међу младим људима.
Упоредо и сам напредује на истом пољу до титуле велемајстора у каратеу и међународног судије.
Карате клуб “Трепча”, који се касније трансформисао у Карате клуб “Ктитор” је уз његово свесрдно ангажовање, овенчан славом европских и светских шампиона.
Упоредо са ангажовањем у овом спорту, који је био једна од његових највећих љубави, уписује и завршава Економски факултет. “Економија је оно чиме сам одувек желео да се бавим” говорио је.
Каријеру успешног привредника започиње у Теретном “Косово трансу”, где врло брзо показује своје организаторске способности.
Неколико година касније следи фабрика “Мозаик плочице”, “Хепок” Мостар, “Хала спортова” у КМ, “Метохија”…
Почетак рата затиче га на месту заменика директора у предузећу “Фероникал из Глоговца” са седиштем у Приштини.
Политика никад није била предмет његовог интересовања, ипак, околности почетком рата гурнуле су га у ту причу, која ће остати важан сегмент до краја његовог живота.
Говорио је стране језике, поседовао специфичан прагматизам и коначно огромно поштовање у граду из кога није никада хтео да оде. И то је пресудило!
Људи са којима је у тим ратним данима делио добро и зло, у тада већ подељеном граду, од њега су то очекивали.
Ушао је у ту борбу!
У почетку била је то борба за голи живот људи са севера Косова, да би са временом и његовим све већим ангажовањем на том плану, прерасла у борбу за останак и опстанак Срба на Косову и Метохији.
Оливер Ивановић није био класичан политичар.
Био је човек који је радио за своју заједницу не угрожавајући друге, напротив. Идеја о суживоту била му је водиља. О томе ће 15 година након суровог рата, а након срамних оптужби да је извршио ратни злочин, говорити сведочења људи који су као представници међународних организација у ратном и послератном периоду боравили на Косову и Метохији, као и часних представника албанске заједнице.
Убијен је 16.01.2018.године са шест метака у леђа, на прагу свог другог дома, канцеларије у којој је основао своју ГИ Србија Демократија Правда.
За собом је оставио петоро деце: Николу, Жарка, Јанка, Киару и Богдана и траг човека, записано је на сајту који носи име и презиме Оливера Ивановића.