Савремено информатичко друштво, живот у излогу на телевизији или на друштвеним мрежама условили су и неке појаве које као да полако хватају залет. Неке од њих су самоубиство и убиство пред камерама што се спорадично дешава у разним државама.
Један од примера је самоубиство новинарке и водитељке Кристине Чабук, додуше пре него што су се појавиле друштвене мреже, она је то учинила пуцњем у главу пред ТВ камерама.
Њена породица је поднела захтев да се снимак њеног самоубиства повуче из јавности, али та жалба није усвојена, па се тако овај снимак нашао и у филму који је о томе снимљен.
Нажалост, таквих примера има још. Један руски блогер и кротитељ змија убио се пред камерама у живом Ју тјуб преносу зато што га је оставила жена, тако што је допустио да га уједе змија отровница. Претходно је својим пратиоцима реако да је време да уради оно што мора и да ће остати са пратиоцима све док не буде умро, уз молбу да поруче његовој супрузи колико је воли.
– То је дивно зар не. Довиђења свима, реако је на крају свог живота и снимка.
Један млади Пољак се обесио пред веб камером у тренутку док је био у вези са осталим корисницима. Он је неколико сати раније уз пиће славио свој 27 рођендан и поручио друговима да им је спремио изненађење за тај дан. То изненађење је билло вешање пред камерама.
И да не набрајамо више примера, очигледно је да се ради о једном феномену који полако заузима своје место у свакодневном животу, баш као што се и разна убиства снимају и објављују пред камерама, што углавном раде сами злочинци, најчешће терористи, криминалци, а познати су такви случајеви и из времена Другог светског рата, када су се фотоапратом или видео камером, снимале разне егзекуције.
Због тога у данашњој емисији са психолошкињом Анастасијом Делић разговарамо о томе колико је самоубство јаван чин, кога се оно тиче, као и шта доживљавају они гледају преко камера убиство или самоубиство.
У данашњој емисији говоримо и о томе која би била здрава реакција на наслове у медијима који говоре о разним људским несрећама и колико је распрострањеност комуникације на друштвеним мрежама допринела овој појави.
„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.
