Може ли се кроз етар говорити о Достојевском, у 45 минута, колико траје школски час? Зашто ће Томас Мана у следећем веку читати само студенти књижевности,а садашњи не читају Достојевског? Шта мисле о називу емисије и позитивистичком приступу књижевно-уметничком делу? О амбиваленцији и томе зашто бежимо од Достојевског и зашто му се непрестано враћамо?, нека су од питања на која одговоре дају и траже професори књижевности- Никола Теофиловић, члан Српског књижевног друштва и Удружења драмских писаца Србије и Ненад Станковић, читалачкој публици познатији као Ђевђир: