„Борци на Кошарама су, као пук мајора Драгутина Гавриловића који је у Првом светском рату одлуком Врховне команде био избрисан из бројног стања, сами себе избрисали из бројног стања и витешки се борили за Србију. Знали су да се боре за њене светиње, за своје породице, свој народ. Свакога тренутка, и до задњега, без изузетка су били спремни да свој живот, по оној Лазаревој „није важна сила која нас напада него светиња коју бранимо“, дају за отаџбину. Дешавало се да по седам дана нису излазили из рова ни зарад физиолошких потреба и гинули уз речи „за Србију вреди погинути“, „и мртви ћемо бранити ову земљу“ или „ми одлазимо у рај, јер овде је пакао“, што су Кошаре истински биле.“
У ноћи између 14. и 15. септембра, у Краљеву, мурал посвећен херојима с Кошара, који је требало да свечано буде откривен на Дан обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе, је оскрнављен. Информацију је, након незваничне објаве на 90.5 МХЗ пред свечано отварање мурала, дан касније и званично потврдио Војислав Вукашиновић, председник Удружења ратних војних инвалида, учесник битке на Кошарама који у тој бици био рањен у главу 17. маја 1999. године.