Кажу да је лепота у очима посматрача. Ипак, то – шта је некоме лепо, а шта није разликује се не само од особе до особе, него и од народа до народа, од века у којем живимо. Теоретичари тврде да се идеал лепоте мењао само у двадесетом веку на сваких 10 година.
Наша данашња емисија о емотивним и партнерским односима особа са инвалидитетом или са сметњама у развоју представиће вам Нинину причу која се једним делом тиче нашег односа према физичком изгледу.
Нина је 22 годишња девојка ниског раста. Има хипохондроплазију која је практично смањила раст њених кости. Чланица је удружења – покрета малих људи Србије.
Психолози кажу да не постоји идеално. Захтеви да ми сами или наши партнери будемо супер лепи, супер грађени, супер хероји, супер остварени, другим речима без слабости и без мана, производ су незрелости и ирационалности. Нажалост, живимо у такво време где се не само форсира већ и рекламира такво незрело понашање, па и намеће као права и једина вредност. То тешко пада свима који не могу да се уклопе у ове савршене стандарде, а то је заправо већина људи. Кад је тешко обичним људима, може се тек замислити колико је тешко људима који имају неки видљив инвалидитет или сметњу. Управо о томе говори наша данашња емисија, не би ли нас и овај пример научио да морамо да мислимо другачије.