Категорија: Неимари

Крајем прошле године у Београду у Краљевском двору одржан је пријем поводом промоције књиге „Споменица поводом двадесетогодишњице Соколског рада Јевђе А. Јевђевића и десетогодишњице старешинства у Савезу Српски Соко”. Садашњи старешина овог покрета Крагујевчанин Јевђа Јевђевић на челу Сокола je 12 година, а више од 20 година активан је у Соколском покрету, а књига о којој данас причамо говори о његовом раду али је и својеврсна историја савременог Српског Соколства. Покрет „Српски Соко” је најстарији витешки савез у нашој земљи. На његовом челу налазили су се српски краљеви и принчеви Обреновићи и Карађорђевићи као и многи истакнути представници нашег народа председници влада, министри, научници и црквени великодостојници.
У данашњој емсији „Неимара” разговарамо са Јевђом Јевђевићем, старешином савеза „Српски Соко” не само о промоцији ове монографије, већ и о историјату овог витешког покрета, његовој даљој судбини, мисији и визији у 21. веку али, међународној сарадњи са посебним освртом на сарадњу са козачким покретом, али и личним плановима.

Документарни филм „Необично обичан ум” – филмски портрет Николе Коке Јанковића премијерно је приказан на самом крају прошле године, 30. децембра у Легату Николе Коке Јанковића.
У питању је тридесетоминутно дело аутора Дејана Ђусића, нашег колеге у продукцији „Ајрис кем”. Само пет дана раније у Скупштини града премијерно је приказан и документарни филм „Од Оријента до Европе – Крагујевац у другој половини 19. века”, такође дело новинара Дејана Ђусића и исте продукцијске куће. Овај филм својеврсан је наставак претходног Ђусићевог остварења филма „О књазу и граду – Крагујевац престоница Србије од 1818. до 1841. године” који је приказан годину дана раније, крајем 2018. године и говори о развоју града Крагујевца од проглашења за прву престоницу модерне Србије.
У данашњој, првој, овогодишњој емсији „Неимара” Радија „Златоусти” разговарамо са колегом Ђусићем о његовом раду на филмованом документовању историје нашег града и познатих Крагујевчана као и даљим плановима њега и продукцијске куће „Ајрис кам”.

Почетком овог месеца, 6. јуна крагујевачки СКЦ обележио је изложбом фотографија из својих архива и концертом 35 година рада. Једна од најбитнијих установа и институција културе и уметности, поготово када је у питању простор за ангажовано стваралаштво и креације младих током ових деценија на сценама и у просторима СКЦ-а је прошла читава плејада младих уметника а њихови програми, поготово трибине били су својеверемено најпосећенији друштвени догађају у нашем граду.
О томе како је било некада, како је сад и која је даља мисија Студентског културног центра разговарамо са директорком ове куће Иваном Мараш Јовановић, ветераном, данас пензионером али и даље сарадником СКЦ-а Радишом Радовановићем Чичом који је у СКЦ-у од 1977. године, Јеленом Крстић, уредницом сценских програма, Ненадом Глишићем, уредником књижевних и говорних програма, Иваном Арсенијевићем, уредником ликовних и филмских манифестација, Александром Павловић, музичком уредницом и Аном Штрбац, уредницом образовних садржаја СКЦ-а.
У данашњој емсији Неимари слушамо музику из продукције Студентског културног центра у избору Алексндре Павловић.

Поштовани слушаоци гост данашње емисије „Неимари” Радија „Златоусти” је наш колега Тома Тодоровић, који је значајан део свог живота и професионалног рада посветио истражујући, проучавајући и пишући о лековитим водама Србије. Иако је Тодоровићев радни век, званично, протекао у „Електрошумадији” не без разлога назвали смо га нашим колегом, јер је деценијама био сарадник бројних часописа, новина и листова и објавио већи број публицистичких издања. Једно од њих било је „Лековите воде Србије”.
Сада, као „тазе” пензионер са еланом приступа другом и проширеном издању „Лековитих вода Србије” а у најави је је и продукција документарног филма о овом природном благу наших крајева.
У данашњим „Неимарима” са Томом Тодоровићем разговарамо о лековитим водама у близини Крагујевца, најпознатијим и најнепознатијим водама које лече у Србији, најлековитијим… али, на жалост, због чега код нас влада толика инертност када су природна богатства лековити туризам у питању да нико нема интереса да улаже у пеко 1.000 извора воде која лечи а колико их је регистровано у нашој земљи.

У оквиру „Мајских свечаности” у уторак, 21. маја у скупштинској сали града Крагујевца промовисана је монографија „Престони Крагујевац” аутора др Радомира Ј. Поповића, др Александре Вулетић и МА Предрага Илића. Промоцију је организовао Историјски архив Шумадије а књига је настала на иницијативу и у издању Друштва историчара Шумадије.
Госте је пре свега, испред скупштине града која и финасирала ово издање, поздравио помоћник градоначелника за унутрашњу и међународну сарадњуАлександар Штајн. А, потом су о књизи говорили рецензенти монографије др Бојана Миљковић Катић и професор Горан Левајац, као и само аутори др Радомир Ј. Поповић, др Александра Вулетић, обоје из Историјског инстутута у Београду и мастер архивистике Предраг Илић из Историјског архива Шумадије у Крагујевцу.

Иако, званичко постоје тек од прошле године Крагујевачки академски оркестар акордеониста својим наступима и коцертима скренуо је пажњу шире музичке и уметничке јавности не само у нашој земљи већ у читавом региону. Управо су се вратили са познатог такмичења у Пули одржавши пре тога концерт у Крагујевцу. Заблистали су крајем октобра прошле године на београдском „Коларцу” а као посебно изненађење у данашњој емсији „Неимари” чућете ексклузивно најаве за њихова још два наступа у нашем граду.
О Крагујевачком акдемском оркестру акордеониста, али не само о њиховим наступима, плановима и наградама, већ и великој традицији хармонике као инструмента у Крагујевцу, у данашњим „Неимарима” разговарамо са њиховим диригентом Предрагом Костовићем, професором на ФИЛУМ-у.
Такође, да напоменемо да у току данашње емисије слушамо музичке нумере са тонског записа снимљеног прошле јесени на „Коларцу” током наступа Крагујевачког акдемског оркестра акордеониста.

Поштовани слушаоци, гост наше данашње емсије „Неимари” је ђакон Горан Анђелковић који служи у парохији СПЦ у Француској и саслужује у парохији у шпанској Баскији. Са ђаконом Гораном говоримо о сутрашњем празнику Цвети који код нас сем великог верског има и национални значај, о животу, раду и православној духовности у парохијама у западној Европи, као и уопште о положају наших људи у дијаспори и њиховом настојању да сачувају своје корене и контакте са домовином. Али и о свакодневним стварима на тлу Француске попут протеста „Жутих прслука”. Наравно, у контексту немилих догађаја који су се догодили почетком ове недеље неминовно је било да у „Неимарима” говоримо о пожару у катедрали Нотр Дам.
Наш данашњи гост је свестрана личност која се у слободно време бави лековитим биљем, неговањем витешких традиција и грбописањем, односно хералдиком. На крају емсије послушајте васкршњу поруку ђакона Горана Анђелковића, који је за данашњу емсију и одабрао православну духовну музику која се поје у храмовима на тлу Француске.

На Републичкој смотри фолклорних ансамбала Србије која се у организацији Савеза аматера одржана у Чачку 6. и.7. априла чланови Центра за неговање традиционалне културе „Абрашевић” из Крагујевца освојили су Златну плакету и постали по девети пут државни прваци. У конкуренцији деветнаест ансамбала из читаве Србије наш „Абрашевић” је заузео прво место испред ансамбала из Новог Сада и Вршца. Њихова чланица Катарина Богдановић проглашена је за најбољег вокалног солисту Смотре.
Честитамо. У данашњој емсији „Неимара” о овом успеху и титули, али и претходнима, говоримо са Марком Лазовићем, уметничким директором „Абрашевића”, Илијом Степановићем, координатором делатности Центра који је подсетио на историјат ове куће али и најавио планове за обележавање њихове 115. годишњице постојања наредне сезоне и наравно, најзаслужнијима за ову девету „титулу” првака државе Зораном Исаиловићем Исом, шефом оркестра и Живојином Миљковићем Пашком, кореографом. Такође, Исаиловић и Миљковић нам причају о томе да ли и код данашњих младих постоји заинтересованост за садржаје „Абрашевића” и како их код њих развијају, како се сналазе за гардеробу, обућу и старе инструменте неопходне за њихове кореографије али и како то изгледа, не само у развијеном свету, већ одмах „ту, до нас” у суседној Бугарској.
Наравно, када је у питању „Абрашевић”, у овој емсији „Неимара” слушамо музику у извођењу њиховог оркестра и вокалних солиста пониклих у овом, некада Културно-уметничком друштву а данас Центру за неговање традиционалне културе попут: Боре Дугића, Соње Перишић, Јелене Томашевић, Данице Крстић, Слободана Стојановића, Кнеза… и многих других.