Категорија: Наши разговори

Христос васкрсе!

Средином марта Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован примио је у својој Епископској резиденцији у Крагујевцу културно-уметничко друштво „Велики народни оркестар” Ненада Милановића Пегија. Познати по безбројним хуманитарним концертима и наступима на прославама Српске правславне цркве ови музичари где год да су наступали, били су достојни представници Шумадије и њеног становништва. Ове године они славе свој јубилеј, тридесет година постојања. Тим поводом имајући у виду њихово уметничко стваралаштво, као и хуманитарну делатност, Његово Преосвештенство Г. Јован уручио је своју Архијерејску грамату признања, са жељом да своја знања пренесу млађим поколењима.
У нашој васкршњој емисији „Наши разговори” разговарамо са вођом Великог народног оркестра Ненадом Милановићем Пегијем о томе шта ова грамата значи за њихов будући рад.
Такође наш гост нам прича и о томе како је настао Велики народни оркестар, својеврсна академија народне музике, ко су све били његови чланови, о честим хуманитарним наступима али и плановима и ускором концерту на београдском „Коларцу”.
Оркестар је познат и по свом пројекту „Музика за ризнице” којим је нашој али и светској јавности предочио заборављену музику са српских дворова али и по сарадњи са Хором „Архангели” Воје Сасића.
Мисија овог оркестра је очување изворне праве музичке традиције нашег народа али и повезивање добрих, племенитих и часних младих људи. У емисији „Наши разговори” Радија „Златоусти” слушамо музику Великог народног оркестра у избору нашег госта Ненада Милановића Пегија.

Царство небеско је тема наших специјалних васкршњих разговора са јерејем Синишом Раденковићем парохом треће белошевачке парохије у Крагујевцу. Где је то „небеско“, шта је његово значење, разликују ли се првобитни рај и онај по Другом доласку, чиме је испуњено Царство небеско, неке су од тема о којима ћемо причати у наредних шездесетак минута.

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор је Цетињске богословије, а неко време био је и уредник Радија Светигоре. Верни људи широм Српске православне цркве познају га по бројним предавањима које је одржао у многим градовима, али и по томе што је виђен на челу литија које су више месеци организоване у Црној Гори. Ми данас нећемо разговарати о литијама, али ћемо причати о радости Васкршњих празника, шта људи очекују да чују од њега на предавањима, где је он тражио радост у претходних годину дана и какав је осећај стално немати времена?

Христос се роди, ваистину се роди поштовани слушаоци.
Наша суграђанка Љиљана Мирић пише годинама духовну поезију. Рођена у Високом, завршила је књижевност у Сарајеву а од 1996. године и Дејтонског споразума живи у нашем граду где је радила прво као професор а потом и као библиотекар.
До сада је објавила збирку „Равнодневица” а у припреми има и књигу „Светковина душе” и песама за децу „Гледај своја посла”. Члан је Књижевне заједнице Крагујевца и воли и радо казује своје стихове па тако и у емисији Радија „Златоусти” – „Наши разговори”.
Њену духовну поезију не инспирише само вера и света места попут Аја Софије већ обилује историјским циклусима попут оног о Јерини и Бранковићима али је њена тематика и породица, традиција, љубав према ближњем…

У нашој данашњој емисији угостили смо мисионарског ђакона Горана Анђелковића који живи и ради у јужној Француској. За тему смо одабрали држање свештенства и одговор цркве на пандемију корона вируса у Европи.

Шта је смисао ђаконске службе у православној цркви? Које позвање има ђакон. Да ли се ми стидимо да служимо друге? Разликује ли се црквено служење од грађанског. То су нека питања на која смо дали одговор у емисији Наши разговори са ђаконом Александром Ђорђевићем из Светосавског храма у Крагујевцу, настављајући наш серијал разговора током пандемије короне.

Страдање је свакодневно присутно у нашем животу. На индивидуалном плану страдамо емотивно, страдамо због наших индивидуалних обољења и болести које не морају увек да буду драстичне, као што је корона, а страдамо наравно, и на друштвеном плану. Страдање мења форму,некад је драстичније, некад мање драстично. Треба га прихватити са поверењем и смирењем, као и са сећањем на Господа. О томе разговарамо данас са нашим гостом доц. др Здравком Јанковић са Катедре за патрологију Православног богословског факултета у Београду.

За време ванредног стања нису само веру верујући људи обраћали пажњу на литургију, него је она, чини се, много чешће била у жижи пажње оних који се према веровању, религији, хришћанству држе са скепсом, чији је поглед на свет секуларан. Од њих су долазила бројна питања: да ли се могло Богу служити без црквених богослужења, посебно литургије, да ли је могућа литургија без причешћа, да ли је причешће могуће на неки други начин а не преко једне кашичице. О свему томе разговарали смо са протојерејем-ставрофором Милићем Марковићем, старешином Старе цркве у Крагујевцу.