Категорија: Крагујевачка хрестоматија

У данашњој емисји „КГ хрестоматије“ – историјске читанке нашег града говоримо о времену када је Крагујевац, као престони град кнеза Милоша, био културно средиште тадашње Србије. Значајну улогу у томе одиграла је и прва штампарија „Књажевска књигопечатња“ или „типографија“ у којој је велики траг оставио Немац Адолф Берман. И у овој емисји „КГ хрестоматије“ користили смо се грађом коју је прикупио и објавио професор Гимназије Милен М. Николић, 1933. године поводом стогодишњице ове школе.

У оквиру емисије „Крагујевачка хрестоматија” – историјска читанка нашег града настављамо са серијалом о животу у време када је наш град био престоница кнеза Милоша. У данашњој епизоди „Хрестоматије” имћате прилуку да чујете како су изгледале школске и просветне прилике у време прве владавине Милоша Великог.
И у овој емисији користили смо историјску и историографску грађу коју су оставли страни и домаћи путописци који су пролазили или боравили у Србији у трећој и четвртој деценији 19. века а коју је прикупио и објавио професор крагујевачке Гиманзије Милен М. Николић 1933. године.

У данашњој „историјској читанци” нашег града – „Крагујевачкој хрестоматији” настављамо са циклусом емисја посвећених добу Милошеве престонице. Тема данашње емисије је сама владавина кнеза Милоша, односно његов однос као носиоца апсолутне власти са народом, виђен очима страних путописаца али и Јоаким Вујића и Вука Караџића који су у то време боравили у Крагујевцу.

И у данашњој „Хрестоматији” корситимо грађу коју је сакупио и објавио у својој књизи „Споменица крагујевачке мушке гимназије” из 1933. године професор Милен М. Николић, поводом стогодишњице ове школе и уживамо у предвним етно песмама извођача каошто су браћа Теофиловић, Даница Крстић и други.

У данашњој емисији „Крагујевачке хрестоматије” – историјске читанке нашег града говоримо о скромном начину живота на двору кнеза Милоша у Крагујевцу. И у данашњој емисији користимо грађу бројних путописаца који су пролазили короз ондашњи престони Крагујевац а коју је прикупио и објавио у „Споменици крагујевачке гимназије” 1933. године професор Милен М. Николић поводом стогодишњице ове школе.

У данашњој „Крагујевачкој хрестоматији” – историјској читанци, започињемо серијал о времену када је наш град био Милошева престоница. О самом коплексу тадашњег Милошевог двора из којег је до данашњих дана „претекао” само Амиџин конак, у данашњој емисји, по записима Јоаким Вујића из 1826. и путописаца Бое Ле Конта и Ота Дубислава Пирха користимо записе које је прикупио и објавио професор Милен М. Николић у споменици крагујевачке Гиманзије из 1933. године поводом стогодишњице ове школе.

У наредној „Хрестоматији” говорићемо о томе како се скромно и нимало „дворски” живело на Милошевом двору у Крагујевцу.

Захваљујући ректору Лицеја Атанасију Николићу у Крагујевцу је Свети Сава проглашен за школску славу и 1840. године на тај начин по први пут и прослављен и на овим, нашим просторима. Још тада је, првог пута, светосавско славље у Крагујевцу прерасло у народну светковину уз присуство великог броја мештана.
О томе како је изгледала та прва прослава Светог Саве у данашњој „Крагујевачкој хрестоматини” – историјској читанци листамо текстове професора Милена М. Николића објављене у „Споменици крагујевачке Гимназије” објављеној 1933. године поводом стогодишњице ове школе.

У данашњој емисји КГ хрестоматије – историјске читанке нашег града, доносимо текст професора Милена М. Николића из „Споменице крагујевачке Гимназије” објављеној поводом стогодишњице ове школе 1933. године а који говори о моернизацији наше чаршије током 19. века.
Како се и којом брзином Крагујевац развијао и растао, почеци Тополивинице, штампа и штампарство у нашем граду, или на пример… Како су Крагујевчани дочекали и прославили долазак првог воза у наш град, између осталог тема је данашње „Крагујевачке хрестоматије”

Нова емисја у програмској шеми Радија „Златоусти” за своју тему има историју нашег града и околине. Сам назив емисије потиче, не од латинске речи – како се најчешће погрешно сматра, од старогрчког иѕраза који се у нашем језику може превести као збирка одабраних текстова или делова из научних дела и радова, најчешће као – историјска читанка. У емисји сем историјских текстова о старом Крагујевцу гостоваћи и бројни историчари, археолози, етнолози…, сви они који проучавају прошлост нашег града и Шумадије.

Прва емисја „Крагујевачке хрестоматије” посвећена је најдревнијим помињањима нашег града у историјским изворима и периодом пре него што је постао Милошева престоница а текст је професора Милена М. Николића из предговора Споменице мушке гимназије која је објављена на стогодишњицу ове школе 1933. године.