По чему ћемо памтити 2025. годину? Који су се то догађаји истакли? Више о томе у разговору са историчарем Марком Терзићем.
You are browsing archives for
Категорија: У жижи заједнице
КОСОВСКА ХРОНИКА 29.12.2025.
У последњем овогодишњем издању емисије Косовска хроника, преносимо вести из СПЦ-а, као и из домена културе са простора Косова и Метохије, о чему извештава радио КиМ:
АРХИЈЕРЕЈСКА БЕСЕДА: МИТРОПОЛИТ ШУМАДИЈСКИ Г. ЈОВАН – „Све наше грехе узео је Господ на себе“
“Гле, Јагње Божије, које узима грехе света”. Ово су речи, браћо и сестре, светога Јована Претече и Крститеља, које је изговорио у оном тренутку када је Господ дошао на реку Јордан да га Јован крсти. Видевши Христа, препознавши у Њему да је Он Спаситељ, да је Он Избавитељ, свети Јован је изговорио ове дивне и дубоке речи. И тим речима хтео је да каже да су сви греси света на Христу од памтивека. Да, браћо и сестре, све наше грехе Господ је узео на себе и приковао их на Крст. Тога морамо бити свесни и благодарити Богу што је управо Он узео наше грехе на себе и распео их на Крсту.
А оно што је распето на Крсту – Христос – то нас васкрсава. Овим речима је Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован започео своју беседу у храму Свете Тројеручице у Малим Пчелицима. Следи цела беседа:
ГОСТОПРИМНИЦА – Књижевно вече Матије Бећковића
Удружење писаца 1953 Крагујевац, поводом 72 године свог постојања, организује 15.12.2025. у 18 часова у свечаној сали Прве крагујевачке гимназије књижевни програм на коме ће гост бити академик Матија Бећковић. У разговору за „Гостопримницу“ књижевно вече најављује Петар Тодоровић, председник Удружења писаца 1953 Крагујевац.
ГОСТОПРИМНИЦА- „МЛАДИ НАРОД – Ораторијум два света“ Астора Пјацоле на текст Хорација Ферера сутра у Крагујевцу
Петак, 5. децембaр 2025, хол Друге крагујевачке гимназије од 20 часова, биће изведен ораторијум „Млади народ – два света“ Астора Пјацоле на текст песника Хорација Ферера. Дело истражује митско порекло Америке кроз причу о подземној заједници која живи испод Рио де ла Плата. Ферер је замислио да су они „близанци народа Рио де ла Плата, онакви какви је требало ми да будемо“.
Ово уметничко дело доноси синергију говора, гласа и инструмената, у извођењу Крагујевачког академског оркестра акордеониста и Градског камерног хора „Лицеум“, под диригентском палицом Предрага Костовића.
Уметнички допринос дају и признати солисти: сопран Бранислава Подрумац, наратор Милош Ђорђевић, гитариста Гаврило Николић, пијаниста Богдан Милошевић као и маестро бандонеона Марио Стефано Пјетродарки. Превод текста потписује Ирена Селаковић Милутиновић, док је хор припремио Игор Сарајлић. Реч је о јединственом, опсежном делу које спаја уметнички танго и класични ораторијум, насталом из пера једног од најважнијих тандема у историји аргентинске музике.
У данашњем издању слушамо кратак приватни аудиозапис са зајдничког наступа Крагујевачког академског оркестра акордеониста, Браниславе Подрумац и Марија Стефана Пјетродаркија с прошлогодишњег Фестивала хармонике у Крагујевцу, а затим са Јеленом Станић Стефановић позивамо наше слушаоце на музички спектакл који сутра организује Музички центар:
ГОСТОПРИМНИЦА- ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ „КАЈМАКЧАЛАН“ ПРЕД КРАГУЈЕВАЧКОМ ПУБЛИКОМ ВЕЧЕРАС У ДОМУ ОМЛАДИНЕ
У оквиру Октобарских свечаности града Крагујевца, у галерији Дома омладине, у уторак 14. октобра од 21 сат, премијерно ће бити приказан документарни филм “КАЈМАКЧАЛАН”.
Аустралијски историчар српског порекла, Бојан Пајић, открио је да је више од 1500 аустралијских и новозеландских добровољаца – лекара, болничарки, возача санитета, војника, – служило раме уз раме са српским снагама током Првог светског рата, пружајући подршку српском отпору аустроугарској и немачкој инвазији. Сниман у Аустралији, Србији, Грчкој и Северној Македонији, филм „Кајмакчалан“ (Аустралија / 2025. / 60’) говори о шесторо Аустралијанаца: докторки Мери де Гарис, болничарки Етел Гилингам, списатељици Стели Мајлс Френклин, ћерки познатог сиднејског магната Оливи Кинг, као и војницима Најлу Маларкију и Едварду Ремиџу, који су служили са српским снагама на Солунском фронту.
Режију потписују Борис Трбић и Драган Гавриловић.
О филму смо говорили са г. Борисом Трбићем, са којим смо у контакт ступили путем вотсап апликације у тренутку када је у Мелбурну, одакле нам се јавио, било 22 сата. Уз мање техничке проблеме који се манифестују у прекидима звука, о филму смо проговорили „ад хок“, уз договор да ћемо о филму говорити и у оквиру празничног програма за Божић 2026. године.
Борис Трбић је одрастао у некадашњој Југославији, Перуу и Либији. Београдски ФДУ је уписао са шеснаест година као један од најмлађих студената у историји катедре за драматургију. Након награда за публицистику и радио драму и кратког периода у Позоришту на Теразијама, отишао је у Мелбурн где живи и ради готово три деценије. Магистрирао је документаристику (Deakin University) докторирао на тему палестинског филма (Monash University), и током последњих двадесет година предавао филм и медије на мелбурншким универзитетима и филмским школама, укључујући RMIT, VCA, Monash University и Swinburne University of Technology, где и сада предаје историју филма и сценарио.
Писац је сценарија за аустралијске кратке филмове приказане на локалним и међународним фестивалима, Red Circle (Sascha-René Karner 2016) и Snapshot (Cesar Salmeron-Hoving, 2012) и ко-сценариста филмова Горана Радовановића Случај Макавејев или Процес у биоскопској сали (2018), и Чекајући Хандкеа (2021).
Објавио је студију Било једном на Блиском Истоку: Кинематографије кризног региона на прелазу векова (2012), и радио уз друге ауторе на књизи Косово, вера и помирење: есеји о филму Енклава Горана Радовановића (2016), у издању Филмског Центра Србије.
Cа Јеленом Туцаковић, кустосом Етнографског музеја у Београду, ко-аутор је путописне прозе Лука у манастирима: о заустављеним тренуцима времена (2018) и књиге посвећене страдалим сремским сликарима, На крају алеје липа: триптих о последњим данима (2022).
Објавио је више од седамдесет текстова о филму и културној политици у аустралијским, америчким, српским и корејанским магазинима, Metro, Screen Education Australia, Transnational Screens, Bright Lights Magazine, ACTQ, Storylines, Неон, Нова српска политичка мисао, Борба, Студент, Став. Пише за магазин Стање ствари, а радио је и на два подкаста, Љубав је хладнија од филма (2020-2022), са Др Сашом Маркуш са универзитета Pompeu Fabra у Барселони, и Мишоловка (2021), са документаристом Драганом Гавриловићем, посвећеном феномену локдауна у Аустралији у доба пандемије.
Након разговора добили смо званичну потврду из Дома омладине да ће документарни филм „Кајмакчалан“ бити репризиран 16. октобра у 21 сат, у Дому омладине. Улаз је слободан. „Захваљујемо г. Борису Трбићу за ову част!“, поручили су из Дома омладине.
ГОСТОПРИМНИЦА – Шопену у част
Концертом Петра Благојевића и Наташе Вељковић са Шопеном на репертоару, удружење пољско-српског пријатељства „Завиша“ обележава месец Шопена и даје одјеке Шопен фесту у Београду. Више о томе разговарамо са председницом удружења Недом Матијевић.
ГОСТОПРИМНИЦА – Отворена изложба „Ратне хероине“
У Народној библиотеци у Крагујевцу синоћ је отворена изложба о ратним хероинама ауторке историчарке и кустоскиње Музеја геноцида Биљане Марцановић. Ево шта је рекла на отварању:
