Категорија: Гостопримница

Поводом 120 година од освећења храма Светог николе у Драгоцвету Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован у четвртак, 8.10.2026.године од 9 сати служиће Свету Литургију у овом храму. О историјату ове шумадијске светиње и животу пархојана села Драгосвет разговарамо са јерејем Бојаном Стојадиновићем, старешином Храма Светог Николе у Драгосвету.

Током октобра 2026.године Дом омладине у Крагујевцу организује прилагођену кинотеку уторком, од 21 сат. Која ће филмска остварења бити на репертоару сазнајемо у разговору са гдином Кристијаном Клачаром.

Набавка мобилног рендгена за Центар за неонатологију реализована је у оквиру стратешког партнерства ОТП банке и УНИЦЕФ-а, уз допринос малих породичних фирми и грађана. Овај савремени апарат значајно ће унапредити дијагностичке капацитете и омогућити пружање правовремене и квалитетније неге најосетљивијој новорођенчади.

Представом „Четири зида и кров“, Лине Маждалани и Рабија Мруеа данас почиње 21. издање „Јоаким феста“. Подсећамо се речи селектора фестивала, које ће нас увести и у сам овогодишњи програм истог:

У галеријском простору Народне библиотеке “Вук Караџић”, у четвртак, 1. октобра, приређено је књижевно вече посвећено животу и стваралаштву Сретена Божића под називом “Вонгар и дух другог света”. „Овај програм је био у склопу Октобарских свечаности 2026.“, објавила је Народна библиотека „Вук Караџић“ на свом сајту:

„O Сретену Божићу познатијем под својим другим именом Биримбир Вонгар, наденутом у Аустралији од стране Абориџина са којима се ородио и сродио и о чијим патњама, страдањима, митовима и начину живота је говорио у својим књигама, синоћ су у галеријском простору Библиотеке беседили доц. др Данко Камчевски и проф. др Александар Петровић, који је приредио изабрана дела Б. Вонгара на српском језику.

Б. Вонгар је аутентична појава у нашој култури и представља непосматрану и до њега непостојећу везу између српске и аустралијске културе и историје. Речима професора Петровића ово је мали али не узалудан напор упознавања или барем подсећања српске јавности на овог значајног и занимљивог писца који је у својим делима постао и антрополог, а пре свега хуманиста, активиста за права потлачених урођеничких народа у Аустралији – Абориџина, чија је историјска искуства упоредио са страдањима српског народа у 20. веку.“

Аудиозапис са књижевне вечери преносимо Вам у целини:

У Народном музеју Шумадије у Крагујевцу током целог октобра биће организоване радионице за децу које подразумевају разгледање сталних поставки и израду ликовних радова. За радионице је задужена гђа Катарина Ђурић, виши музејски педагог, која нам се укључује у програм.

Соколско друштво Крагујевац – матица организује Свечану академију поводом 30 годишњице од обнове рада Соколског друштва Крагујевац – матица. Програм ће бити одржан у Књажевско – српском театру у недељу, 4.октобра 2026.године, од 19 сати.

У петак, 26. септембра 2026. године, високопречасни протопрезвитер Драган Поповић успешно је одбранио докторску дисертацију под називом „Искуство бола у Добротољубљу“. Комисију за одбрану докторске дисертације чинили су протопрезвитер професор др Србољуб Убипариповић, презвитер професор др Зоран Деврња и професор др Стаменко Шушак са Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду.
Одбрани докторске дисертације присуствовали су Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски господин Јован, високопреподобни архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, као и више наставника, сарадника и студената Факултета.
Предмет дисертације представља богословско истраживање појма и улоге бола у хришћанском животу, са посебним освртом на светоотачко наслеђе сабрано у Добротољубљу. Кандидат је феномен бола најпре сагледао у ширем историјском контексту, пратећи различите начине његовог разумевања у античкој философији, књижевности и медицини, средњовековној хришћанској мисли, као и у модерном и постмодерном добу, да би потом тежиште истраживања усмерио на библијске и светоотачке основе филокалијског разумевања бола.

Централни део дисертације посвећен је анализи списа Добротољубља, у којима се бол разматра у непосредној вези са човековим падом, односом бола и задовољства, подвижничким животом, борбом против страсти и човековим кретањем од противприродног ка природном и натприродном начину постојања. У том контексту кандидат је показао да се бол у филокалијском предању не посматра као циљ сам по себи, нити искључиво као негативна последица човековог палог стања, већ да, прихваћен унутар живота у Христу, може задобити педагошку, терапијску и сотириолошку улогу, постајући средство духовног очишћења, преображаја и узрастања човека ка заједници са Богом.

Особити научни допринос дисертације огледа се у томе што је кандидат на целовит и систематичан начин обрадио једну сложену тему расуту у великом броју разноврсних текстова Добротољубља, насталих током више од једног миленијума. Повезујући антрополошке, аскетске, медицинске, литургијске и есхатолошке аспекте проблема, кандидат је показао место бола у целини хришћанског живота и указао на могућност да се филокалијско искуство постави у плодотворан дијалог са савременом културом, у којој се бол превасходно посматра као непожељна стварност коју је потребно у потпуности уклонити.

Високопречасном оцу Драгану Поповићу упућујемо срдачне честитке поводом успешно одбрањене докторске дисертације, уз најбоље жеље за успех у даљем научноистраживачком раду и нова остварења на пољу изучавања богословља.

Извор: Православни богословски факултет Универзитета у Београду