Članaka u kategoriji Гостопримница

ГОСТОПРИМНИЦА – Видовдански концерт „Србија се роди“

Православно спортско друштво Света Србијa, у сарадњи са београдским општинама Чукарица и Стари град приређују централну београдску прославу – свечани Видовдански концерт Србија се роди, традиционално на Видовдан 28. јуна 2022. године од 20 часова у Задужбини Илије Коларца. Изворна народна песма и игра, појање, беседништво, драмски и музички уметници пружиће публици достојанствени празнични доживљај у великој акустичној дворани Коларца. Учесници у програму су Хор Симонида из Грачанице, Српско пјевачко друштво Светосавник из Подгорице, Културно уметничко друштво Корени, Музички састав Метох и Православно спортско друштво Света Србија. О детаљима организације овог концерта разговарамо са Миљаном Ћеранићем, испред Православног спортског друштва „Света Србија“.

ГОСТОПРИМНИЦА – Свечана Видовданска академија у Епархијском двору

У организацији Кола српских сестра на Видовдан ће, у Епархијском двору, бити организована Свечана академија. О програму и учесницима разговарамо са Татјаном Маринковић, председницом Кола српских сестара у Крагујевцу.

ГОСТОПРИМНИЦА – Видовданска изложба „Мирис тамјана“ у Старој скупштини

У Старој скупштини тј.у порти Старе цркве, сутра у 19 сати биће отворена изложба „Мирис тамјана“ Радише Минића, гравера из Крагујевца. Аутор, Радиша Минић, једини је уметник на просторима Балкана који се бави гравирањем минијатура у злату и драгом камењу. О настанку радова који ће бити приказани на изложби, иначе, првој ауторовој изложби у његовом родном Крагујевцу, послушајте у разговору на линку.

ГОСТОПРИМНИЦА – Прослава храмовне славе храма Светог великомученика Лазара Косовског у Белошевцу

Поводом храмовне славе храма Светог великомученика Лазара Косовског у Белошевцу Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Г.Јован сутра ће, од 9 сати, служити Свету Архијерејску Литургију. У овом храму Света Литургија први пут је служена 23.јуна 1998.године, сазнајемо у разговору са старешином ове светиње, протојерејем-ставрофором Милованом Антонијевићем који позива и парохијане и све остале верујуће да сутра заједно прославе храмовну славу.

ГОСТОПРИМНИЦА- ОТВОРЕН КОНКУРС ЗА ЛЕТЊУ СТУДЕНТСКУ ПРАКСУ

Универзитет у Крагујевцу отворио је пријаве за Студентску летњу стручну праксу за студенте завршних година основних, интегрисаних и мастер академских студија са намером да им пружи прилику да током летњих месеци стичу практична искуства и знања стечена на факултету примене у пракси:

Конкурс за Студентску летњу стручну праксу у установама чији је оснивач Град Крагујевац
Конкурс за Студентску летњу стручну праксу на Институту за јавно здравље Крагујевац,

Оба конкурса су отворена до 26. јуна 2022. године.

више информација добићете у разговору са Миленом Мијаиловић Јанковић:

ГОСТОПРИМНИЦА- РАДОВИ НА ЗВОНИКУ ХРАМА СВЕТЕ ПЕТКЕ У ВИНОГРАДИМА

Град Крагујевац одвојио је средства за реализацију пројеката верских заједница и верских организација, који ће бити реализовани у текућој години. О једном од пројеката, који ће делом бити финансиран овим средствима, и који је већ у току реализације, говоримо са протојерејем Драганом Брашанцем, старешином Храма Свете Петке у Виноградима:

ГОСТОРИМНИЦА – РАД НА КРОВНОЈ КОНСТРУКЦИЈИ СУШИЧКОГ ХРАМА ПОСВЕЋЕНОГ СВЕТОМ ДИМИТРИЈУ

Град Крагујевац одвојио је средства за реализацију пројеката верских заједница и верских организација, који ће бити реализовани у текућој години. О једном од пројеката, који ће делом бити финансиран овим средствима, и који је већ у току реализације, говоримо са јерејем Урошем Костићем из храма Светог Димитрија у Сушици:

ГОСТОПРИМНИЦА- „СРПСКА ИДЕЈА ЈЕ ЦЕЛИНА СТВАРИ“ ПОДСЕЋА ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВИЋ НА ОБЕЛЕЖАВАЊУ 130 ГОДИНА СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ

„Српски велики научници имају потребу да се књижевно изразе, за разлику од специјалиста који сву своју енергију потроше у свом пољу истраживања и великим радом, како каже Миланковић, ископају рупу из које нерадо излазе“, казао је проф. др Александар Петровић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду у уводном делу свог излагања, на Скупу поводом 130 година постојања Српске књижевне задруге, у Свечаној сали
Српске академије наука и уметности, 22. јуна 2022. године, говорећи о разлици српског и европског научника. На скупу, који је отворио Владимир Костић, председник САНУ, говорили су академик Славенко Терзић, проф. др Радивоје Микић, проф. др Мило Ломпар и проф. др Александар Петровић. Како бележе медији, „управо је на предлог професора Ломпара уприличен овај, тачније овакав скуп“ поручио је Владимир Костић, који је присутне подсетио на мисију Задруге, срочену у Правилима СКЗ, која кажу да се она оснива у намери да помогне ширење одабраних дела из лепе књижевности и да кроз опште корисне поуке ствара књижницу за све редове народа.
„Књиге које имамо у Задрузи су драгоцене, јер је то кућа која је махом имала независну културну политику, за разлику од многих кућа које су у функцији, и осим те функције ништа друго и не виде“ , казао је проф. Александар Петровић, одајући посебно признање Српској књижевној задрузи јер је објавила неупоредиву књигу „Метафоре и алегорије“ Михаила Петровића Аласа која је парадигма и „епицентар српске културе и мисли уопште“. Ова књига је снажно повезала математику као основно ткање појавног света са садржајима изван ње, реафирмисала идеју аналогије која је показала своју делотворност у теорији Косте Стојановића исказане најбоље у његовом преко сто година заборављеном делу „Тумачење физичких и социјалних појава“, које је показало практичну делотворност аналогија о којима је говорио Алас.
Свој приказ деловања СКЗ проф. Петровић је заокружио књигама које Српска књижевна задруга под политичким притисцима НИЈЕ објавила, као што је дело Милутина Миланковића „Наш планетски систем“, „јер ствари се састоје од супротности. Ако покушамо да схватимо нешто морамо да видимо од којих супротности се састоји“, сажето је рекао проф. др Александар Петровић, „а то је много плодотворнија метода од картезијанске сумње, растакања на делове и губитка у оној рупи знања без целине коју Миланковић помиње“.
Указујући на ове битне тачке научне мисли ово излагање имало је заправо програмски карактер јер је имплицитно речено, прво, да је владајућа механичка парадигма исцрпљена и да се треба окренути и у образовању и истраживању другом свету знања садржаном у мисли великих српских научника. Друго, на тај начин би се спречило, како каже проф. Петровић, да се наука претвори у сакупљање бодова, а научници у својеврсне хрчке без свести о велични духа коме треба да служе. Треће, али не најмање важно, јесте повратак српске идеје. Ко је човек данас који као Атанасије Николић може да служи српској идеји?. Да ли се та мисао о српској идеји у међувремену изгубила и да ли данас знамо шта је српска идеја? Шта је етика дужности
и зашто је модернизатори одбацују, и зашто се не изводе драме Атанасија Николића, родоначелника српске културе који је једини понео троструку круну првог ректора универзитета, оснивача Друштва српске словесности и Народне библиотеке? Каква је судбина дела изнад устаљених научних мерила, као што је Канон Милутина Миланковића, која показују да култура настаје и одржава се кроз сагласност небеске механике и земаљске динамике? Зашто то треба да буде основ српске идеје? Време је одлуке и стога морамо да знамо како ови научници и њихова дела сведоче о духу времена, којим путем ходе српски велики научници, а куда сада идемо ми, нека су од питања која дотиче проф. др Александар Петровић у свом излагању које овде доносимо:

Емисије

Prodajni centar