You are browsing archives for
У данашњем црквеном дневнику слушаћете:
– СПЦ слави Успеније Свете Ане
– Верско добротворно старатељство Епархије шумадијске поделило тону и по намирница Црвеном крсту Србије у Крагујевцу
– Прослављени свети мученици Пребиловачки у храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима
Учестовање верника у животу Божјем посредством нестворених божанских енергија.
Шестогодишња Јања Стојановић није особа са инвалидитетом нити сметњама у развоју, али има смртоносну мутацију гена и једина је у Европи која болује од тога. Како изгледа борити се са том болешћу, шта недостаје, а ко пружа подршку слушамо од њене мајке Тамаре Стојановић.
Помозимо Јањи! Упиши 767 и пошаљи СМС на 3030!
Прилог припремила Александра Цветковић
Ова емисија је настала у оквиру пројекта „Локални медији у служби заједнице: Медији за све“, који се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД, а администрира Медиа и Реформ Центар Ниш. Ставови, мишљења и закључци изнесени у пројекту нужно не изражавају ставове МРЦН и Амбасаде САД већ искључиво аутора.
Свети мученици пребиловачки и доњохерцеговачки прибројани су Сабору светих на Светом архијерејском сабору Српске православне цркве маја 2015. године. Њихов спомен се слави 24. јула по старом, односно 6. августа по новом календару, на датум када су усташе 1941. године звјерски у јами Голубинки, у селу Шурманцима код Међугорја, убиле скоро све жене, дјевојке и дјецу из села Пребиловаца, по документима њих око 600.
Пребиловци су старо српско село у Херцговини, које се налази се на ободу долине Неретве, 5 км од Чапљине. Претке данашњих Пребиловчана затекли су су Турци у селу, приликом освајања Херцеговине у XV вијеку. До 1941. године, Пребиловци су били, за хецеговачке прилике, велико и економски јако село у коме је живјело око хиљаду становника. Према извјештају жандармерије НДХ из септембра 1941. године усташе су тога љета убиле 820 Срба из Пребиловаца. Само у једном дану 6. августа те године, убијено је 550-600 жена и дјеце тако што су живи бачени у Шурманчку јаму код Међугорја. Угашен је живот у 57 породица. „Илиндански покољ“ преживјело је само 170 Пребиловчана, претежно мушкараца, који су се поново женили и у позним годинама добијали нову дјецу. Тако је обновљен живот у селу. Због ове трагедије познати јапански дневник Асхаи Шимбум је писао да је ово мјесто четврто на листи најстрадалнијих села на свијету у Другом свјетском рату.
Послијератна комунистичка власт је настојала да усташки злочин заташка, сахрана жртава је забрањена, а отвори јама су забетонирани. У јесен и зиму 1990/91. године, родбина жртава је отворила 12 јама на подручју некадашњег столачког среза (Шурманци, Бивоље брдо, Хутово Градина, Хутово-Хаџибегов бунар, Кукауша доња и горња, Јасоч, Поплат, Прењ Рудине, Прењ Голубинка и Дубрава-Звекалица). Поред Пребиловаца ту су, дакле, пренијете кости српских жртава из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Опличића, Стоца, околне Требиња, неке чак из Сарајева и других знаних и незнаних мјеста. На 50-ту годишњицу страдања 4. августа 1990. године мошти ових мученика заједно са моштима страдалих на стратиштима Морин оток, Орахов до и са двије локације у Чапљини, њих око 4000 су послије Свете литургије са опијелом којом је началствовао блаженопочивши Патријарх Павле, свечано су положене у крипту Спомен цркве Сабора Српских светитеља и Пребиловачких мученика у Пребиловцима. Храм је грађен је са великим еланом и одушевљењем српског народа, претежно добровољним радом. До рушења био је урађен подезмни дио са криптом и мермерним ћивотом саркофагом, као и зидови у висини 6-8 метара изнад земље.
У јуну 1992. снаге Републике Хрватске и ХЗ Херцег Босна су заузеле Пребиловце и уништили село минирањем и спаљивањем. Храм је уништен у темељима пластичним експлозивом и постављеним авионским бомбама. На исти начин уништено је и 95% костију жртава сахрањених у крипти. Тако су Свети пребиловчки и други доњехерцеговачки мученици други пут убијани, други пут овјенчани мученичким вјенцем Светога нам Саве, а Пребиловци удостојени да се назову Херцеговачким Врачаром.
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је у знак сјећања на 4.000 Срба из Доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на мјесту данашњег храма, који је, 8. августа 2015. године, освјештао блаженопочивши Патријарх српски Иринеј.
Храм у Пребиловцима урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму.
извор Епархија Захумско – херцеговачка и приморска
Беседа блаженопочившег епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија у Пребиловцима 3. августа 2013. године
У данашњем црквеном дневнику слушаћете:
– СПЦ слави Свете мученике пребиловачке и доњохерцеговачке
– Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио Свету архијерејску литургију у храму Светога Саве на Аеродрому
-Преосвећени викарни Епископ липљански и војни г. Доситеј, старешина Вазнесењског храма, служио помен архитекти Предрагу Пеђи Ристићу
У Крагујевцу данас нема искључења воде, а на само једној адреси доћи ће до прекида у испоруци електричне енергије.
Ове недеље серија протеста против ископавања јадарита, литијума у Крагујевцу и околини. Данас су протести заказани за Рековац и Рачу, сутра у Книћу, а у среду 7. августа у Крагујевцу. Више о протестима у Рековцу разговарамо са Марицом Живановић Пољо из Еколошке организације „Неко брине за Левач“.
Најбољи тенисер у историји овог спорта, Новак Ђоковић, освојио је златну медаљу на Олимпијским играма у Паризу. Новак је у финалу победио Карлоса Алкараза из Шпаније, резултатом 2:0, по сетовима 7:6, 7:6.
Новак Ђоковић до сада је учествовао на четири олимпијаде. Највећи успех до саду му је била бронза из Пекинга. Три пута се такмичио и у дублу, али није успевао да прође даље од друге рунде.
Новак Ђоковић изјавио је да је освајање Олимпијских игара највећи успех у његовој каријери.
„Хвала Србијо. Надам се да сам вас обрадовао. Народ је увек ту да ме подржи и народ је увек ту за спортисте. Волим мој народ и увек сам желео да имам злато око врата, не због себе, него због Србије. Надам се да су осетили макар мало емоција које сам ја осетио када сам победио. Једва чекам да дођем међу свој народ да славимо заједно. Ово сам чекао читавог свог живота“, изјавио је Ђоковић.
извор РТС