Поводом Међународног дана ромског језика, у Крагујевцу је одржано централно обележавање тог датума. О томе смо разговарали са др Кристином Јоргић Степановић, историчарком.
You are browsing archives for
Аутор: admin
Гостопримница – Најава изложбе “Колијевка сећања“
Изложба слика и скулптура Колијевка сећања (30 година од прогона из завичаја) биће отвореба у понедељак 3. новебмра у 18 часова у Народној библиотеци Вук Караџић у Крагујевцу. Изложба ће бити отворена до 17. новембра, а организатор је удружења Срба из Хрватске “Никола Тесла“.
СРПСКИ ЗВУЦИ (6) – Корнелије Станковић: „Воскресеније твоје“
Српски композитор Корнелије Станковић живео је јако кратко, али чак је и за то кратко време оставио велики опус духовних, грађанских и народних песама, укључујући и две компоноване литругије, па и песму „Воскресеније твоје“. О његовој духовној музици надахнуто је говорио диригент и музиколог Марко Нешић.
Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникације. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
ГОСТОПРИМНИЦА- „АЛИСИНИ СНОВИ“ НОВЕ ПРЕДСТАВА КРАГУЈЕВАЧКОГ ПОЗОРИШТА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ
У кагујевачком Позоришту за децу и младе синоћ је премијерно изведена представа „Алисини снови“. Нова премијера, али и предстојеће учешће на међународном луткарском фестивалу у Ријеци , повод су за разговор са директорком Позоришта за децу и младе, Јеленом Стојановић Патрногић. За данашње издање емисије Гостопримница, са гђом Стојановић Патрногић разговара новинар Дејан Ђусић:
ГОСТОПРИМНИЦА- СУТРА СУ МИТРОВСКЕ ЗАДУШНИЦЕ
Наша света Црква данас прославља и презнује Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског. Сутра, у суботу, 1. новембра, су Митровске задушнице. Тим поводом гост новинара Дејана Ђусића у данашњем издању емисије је протонамесник Бранислав Матић, свештеник храма Светог Саве на Аеродрому:
ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 31. 10. 2025.
Јавно комунално предузеће (ЈКП) “Шумадија Крагујевац” обавестило је кориснике јавног транспорта да ће у суботу, 1. новембра 2025. године, на дан Задушница, бити уведене додатне линије на релацији 18 Бозман – Мала Вага – Бозман. Ова одлука донета је како би се грађанима омогућио лакши приступ гробљима током верског празника.
Прије пет година, на данашњи дан, 30. октобра 2020. године, уочи празника Светог Петра Цетињског, у 8:20 часова, у Клиничком центру Црне Горе, послије примања Свете тајне причешћа, упокојио се у Господу Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Светога трона пећкога г. Амфилохије (Радовић).
Сахрањен је 1. новембра у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици. По његовој жељи у гробницу је насута земља из родне Мораче, а ковчег посут земљом са Косова и Метохије – Газиместана и Призрена – и из Јасеновца.
Српска Православна Црква – Епархија бачка обавештава јавност да ће се на дан Митровских задушница, 1. новембра текуће године, када се навршава годину дана од незапамћене трагедије на Железничкој станици у Новом Саду, у Саборном храму у Новом Саду служити света Литургија и парастос пострадалима и свима упокојеним православним хришћанима, са почетком у 8 часова, односно у наставку јутрења. Позивамо вернике да тога дана дођу у Саборни храм и узму учешћа у светој Литургији и молитви за све упокојене са надом на живот вечни.
ГОСТОПРИМНИЦА- Планинарска акција – 3. меморијал Николина Јанковић
Планинарско друштво Жежељ у знак сећања на страдалу планинарку Николину Јанковић, жртву саобраћајне незгоде и бахатости у вожњи, по 3. пут организује шетњу истим стазама које је Николина походила на својој последњој планинарској акцији. о овом меморијалу и планинарској акцији говоримо са Јеленом Павловић, администраторком групе Дешавања у нашем граду и еколошком активисткињом.
Меморијална шетња ће се одржати у недељу, 2. новембра. Акција је првенствено намењена деци, али и свим заинтересованим грађанима.
Поред планинара планинарског друштва Жежељ акцију ће као и претходне године подржати активисти Црвеног Крста. Поред безбедности у саобраћају промовисаће се и здраве навике, поштовање и очување природе.
Почетна тачка шетње је манастир Светог Димитрија у Бајчетини, одакле се кружном стазом пење ка Црном врху, прави се предах на пар видиковаца, а повратак до манастира је планирана око 14 сати. Након тога иде се до планинарског дома „Др Соња Перишић” у Аџиним ливадама.
У просеку годишње у Србији смртно страда око 130 пешака, што је око четвртине укупног броја погинулих у саобраћајним незгодама. Поред тога, још око 2.600 пешака буде повређено. На територји Крагујевца, у периоду од 2020. до 2024. године, погинула су 22 пешака, а још 407 је теже или лакше повређено, показују подаци Агенције за безбедност саобраћаја.
ГОСТОПРИМНИЦА- Митрополит Амфилохије- личност васељенске ширине духа
У среду, 29. октобра 2025. године, у оквиру Манифестације „Дани Митрополита Амфилохија“ одржано је вече сећања на блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који се у Господу упокојио 30. новембра 2000. године.
„ Био је покретач духовне обнове у Београду и монго шире- међу омладином нарочито, а тек касније је дошао и нама у Црну Гору да буде Митрополит и наш духовни пастир који се највише приближио Његошу, Светом Петру Цетињском и није случајно, ево тако је Бог опредијелио и Свети Лука да тројица црногорских митрополита имају свој спомен заредом у три дана и зато су ове наше лучинданске свечаности тако величанствене.“, подсетио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Митрополит птолемаидски и акриски г. Макарије из Јерусалимске патријаршије је изнио своје виђење литија у Црној Гори осврнувши се посебно на архипастирски рад Митрополита Амфилохија у Црној Гори. Рекао је да је Митрополит Амфилохије од самог почетка свог дјеловања у Црној Гори настојао да духовно обнови оно што је било као осушено маслиново дрво, калемљењем вјере и обнављањем вјеровања. Митрополит Макарије је пратио литије путем медија и друштвених мрежа, примијећујући како је Митрополит Амфилохије мудро повезао народ не само кроз питање вјере, већ и кроз очување њиховог идентитета. Нагласио је да је све то било искључиво истинског црквеног карактера, уз црквене пјесме, и представљало је врхунац свих напора и доприноса које је Митрополит Амфилохије остварио у својој епархији.
У данашњем издању присећамо се Митрополита Амфилохија: