У уторак, 01. октобра 2024. године, у 19.30, у Малој сали Коларчеве задужбине биће представљена књига др Давора Џалта „(Пост) истина (пост) демократије“. Аутор ће своју нову књигу представити у разговору са антрополошкињом Јеленом Васиљевић, вишом научном саветницом ИФДТа и Горданом Радисављевић – Јочић, главном уредницом МедиаСфере.
др Давор Џалто је редовни професор Универзитетског колеџа у Стокхолму, и председник је Института за студије културе и хришћанства. Његов научно-истраживачки и предавачки рад везан је за области политичке теологије и филозофије (нарочито анархизма), студија религије и културе, као и историје и теорије уметности. Предавао је на више европских и америчких универзитета.
У књизи (Пост)истина (пост)демократије сабрано је двадесет есеја и једанаест разговора др Давора Џалта, који су настајали у периоду дужем од десет година, у којима аутор промишља и говори на бројне друштвено-политичке и религијске теме, и представљају свеобухватну слику свету у коме живимо.
Промоцију ово дела најављујемо са Горданом Радисављевић Јочић, главном и одговорном уредницом „Медиасфере“ која је издавач овог књижевног подухвата.
Почиње серијал „Крагујевац, мој град“ у ком откривамо тему локалпатриотизма, односно, оно што Крагујевчани подразумевају под локалпатриотизмом.
У првој емисији овог серијала саговорник нам је гдин Саша Миленић, професор филозофије у Првој крагујевачкој гимназији, који истиче да је Крагујевац свестан свог средишта у Србији, разуме своје место у историји, али и да је самом себи загонетка.
Неформална група „Четверац са Метиног Брда“ организује мини научно-популарно предавање проф. Снежане Бранковић са ПМФ-а о Јосифу Панчићу и Крагујевачком слезу на Метином Брду у суботу 28. септембра од 17 часова. На предавању ће бити речи, поред осталог, о открићу академика Панчића који је на Метином Брду пронашао Крагујевачки слез пре век и по – 1874. године.
Окупљање је од 16:45 изнад амбуланте у Чегарској, код инфо табле и видео надзора.
Након тога је краћа шетња „Стазом Јосифа Панчића“ до споменика Радоју Раки Љутовцу (око 500 метара) где следи наступ дечјег фолклора Српског ансамбла „Смиље“. За крај догађаја биће приређена закуска, уз поклоне Спортског савеза Крагујевца и залазак Сунца.
Ово је заврши догађај пројекта „Стаза Јосифа Панчића – од сметлишта до шеталишта“ који спроводи „Четверац са Метиног Брда“. Пројекат је реализован од маја до септембра 2024. године уз подршку посредничке организације Развојни бизнис центар Крагујевац под називом „Снага локалних грађанских иницијатива“ у оквиру пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ кога је подржавала Делегација Европске уније у Србији, а спроводила Београдска отворена школа и партнери.
У четвртак 26. септембра 2024. године, Његово Високопресвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу уз саслужење братства овога светога храма. „Нама је Бог дао дарове онолико колико нам је најпотребније. Када примамо дарове божије (причешће, веру, љубав, милосрђе…) треба да знамо да то није наше и када имамо смирења нећемо казати то је наше, већ је дар божији који нам се даје да га умножавамо. Не да задржимо за себе сем онолико колико нам је потребно за спасење а све да делимо. Питање је до човека шта дели дугоме? Дар божији или оно што је злоупотребио па дели другима гордост, ученост, сујету… опет је ту знак да нам није откривено. Ап. Петар на питање Господа: “Шта људи веле, ко сам ја?” одговорио: “Ти си Христос Син Бога живога.” Господ му одговара да му то није откривено крвљу већ одозго. Св. Јован Златоусти каже да речи Петрове не исказују људско мишљење већ божанско учење. Тако се збива она Спаситељева реч: “Нико не зна Сина до Оца, нити Оца сем Сина и ако хоће Син коме открити.” Откриће се ономе ко жели да му се открије. Да жели не из гордости већ из смирења да му откривење буде на спасење а не на хвалисање. Господ даље каже Петру да је он стена и да ће на њој сазидати Цркву своју и да је врата пакла неће надвладати. Господ мисли на веру Петрову. Она је темељ Цркве Христове. Оно што је Богочовек Христос то је Црква његова. Зато смо и позвани да живимо у Цркви. Да у њој живимо служењем. Да служимо Цркви а не да се Црквом служимо.“, поручио је Митрополит Јовану својој беседи.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије боравиће од 27. до 29. септембра 2024. године у канонској посети Митрополији црногорско-приморској. Првог дана посете тој српској православној Епархији, 27. септембра, Светејши Патријарх ће посетити Бијелу, живописно насеље у Бококоторском заливу, где ће освештати крст на месту будућег Саборног храма, а затим присуствовати свечаној академији у локалном Дому културе.
Сутрадан, 28. септембра, Патријарх српски г. Порфирије служиће свету Литургију у цркви Полагања ризе Пресвете Богородице, која ове године прославља два века изградње. У вечерњим часовима, Његова Светост ће присуствовати свечаној академији у цркви Светог Николе у которском Старом граду поводом 185. годишњице постојања Српског певачког друштва „Јединство“ из Котора.
У недељу, 29. септембра, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће началствовати светом Литургијом у которској цркви Светог Николе.
Усвајањем новог Закона о основама система образовања и васпитања 2009. године у Србију је стигла инклузија.
Према Закону о инклузивном образовању, свако има право да похађа редовну школу заједно са децом уредног развоја, као и да добије потребну подршку у облику индивидуалног наставног плана и програма.
„Без предрасуда. Само заједничка подршка даје праве резултате и само се уз сарадњу и деце и родитеља може развити емпатија у одељењу“, истиче Ивана МИлошевић, учитељица у ОШ „Милутин и Драгиња Тодоровић“, која од прошле године први пут ради са учеником са поремећајем из спектра аутизма.
Овај прилог је настао у оквиру пројекта „Локални медији у служби заједнице: Медији за све“, који се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД, а администрира Медиа и Реформ Центар Ниш. Ставови, мишљења и закључци изнесени у пројекту нужно не изражавају ставове МРЦН и Амбасаде САД већ искључиво аутора.
И ове академске 2024/2025. године, Центар за студије сећања при Универзитету у Крагујевцу, као и у претходне три године, организује курсеве у оквиру програма Студија Холокауста. Ова академска година је и последња година организације курсева.
Интернационална организација с центром у Сједињеним Америчким Државама, Claims Conference, одобрила је финансијску подршку да се по први пут у Србији покрену Студије Холокауста при Универзитету у Крагујевцу. Студије Холокауста осмишљене су с циљем да се студенти различитих профила, пре свега друштвено-хуманистичких наука заинтересују да се упознају с историјским контекстом који је претходио и за директну последицу имао Холокауст. Предавања из програма Студија Холокауста покривају најразличитије области: књижевност, уметност, културу сећања, јеврејску културу, историју, права итд. Овако конципиране студије постоје као такве први пут у Србији од 2021. године, а од несумњивог је значаја што се оне покрећу у Крагујевцу јер оваквом делатношћу Крагујевац се са својом историјом двадесетог века мапира као место сећања.
Милена Нешић Павковић, позвала је студенте различитих профила основних, мастер и докторских академских студија Универзитета у Крагујевцу да у академској 2024/2025. години искористе ову значајну прилику и да у организацији ЦЕНТРА ЗА СТУДИЈЕ СЕЋАЊА похађају бесплатне курсеве у оквиру Студија Холокауста:
– СПЦ слави Светог свештеномученика Корнилија
– Света архијерејска литургија у Белошевцу
– Патријарх Порфирије освештао нову кућу за самохраног оца Милорада и његово петоро деце
