Писмо Његове светости патријарха Иринеја

6. новембра 2015. Napisao admin

Драга децо духовна,

Наша браћа и сестре на Косову и Метохији и светиње Српске Православне Цркве су у великој опасности, јер поборници такозване државе Косово желе да чланством у УНЕСКО присвоје српске цркве и манастире. Због тога, Српска Православна Црква позива сав благочестиви и православни народ, све људе добре воље и све којима је стало до права и правде у свету, да се успротиве учлањењу такозване државе Косово у УНЕСКО, што би било равно хуманитарној катастрофи, односно уништавању српских православних светиња, а тиме и светске баштине.

Тим поводом Српска Православна Црква објавила је на свом интернет сајту www.spc.rs релевантне информације.

Позивамо вас да ове информације које пронађете на интернет сајту Српске Православне Цркве и порталу на енглеском језику – SAVE WORLD HERITAGE, http://saveworldheritage.org, Заштитимо српску и светску духовну и културну баштину – проширите што више можете путем интернета и социјалних мрежа у наредних пет дана. Тако бисмо заједничким напорима и овим путем упознали међународну јавност са озбиљношћу ситуације и високим степеном угрожености духовних и културних светиња српског народа на Косову и Метохији.

Уверени смо да би овакав вид информисања помогао да многи, којима ове чињенице нису доступне, буду обавештени брже и ефикасније. То ће верујемо помоћи да чланови Генералне скупштине УНЕСКО, упркос свим притисцима, ипак донесу праведну одлуку пре коначног гласања на предстојећој седници и сачувају српску и светску баштину у Јужној српској покрајини.

С благословом,

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
+ИРИНЕЈ

Вести

Просветни саветник Бранислав Јовановић о родитељству и подизању одговорности код деце

4. новембра 2015. Napisao admin

О родитељству са логиком и љубављу, односно о подизању одговорности код деце и односу родитеља и деце разговарали смо данас са дугогдишњим наставником физике и информатике, а сада исто тако дугогодишњим просветним саветником Браниславом Јовановићем, чиме отпочињемо циклус разговора којима је циљ подизање нивоа васпитавања деце. Некад се о овоме није много говорило и писало, јер се васпитавање сматрало „природним“, данас је међутим све другачије. Разговор води Ана Брзаковић.

Од 10 до 13

КАТИХИЗИС – о православном односу према геополитици

3. новембра 2015. Napisao admin

Теолог Драган Степковић бави се у овој емисији геополитиком. Какве то везе има са православљем? Чућете у нашој новој емисији. Свети владика Николај је када се појавио радио, телевизија, телефон говорио „Свештениче, протумачи“.

Катихизис

Јереј Владан Костадиновић: ДОБА СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

3. новембра 2015. Napisao admin

„Доба светог Владике Николаја“, назив је предавања са којим је јереј Владан Костадиновић, парох Цркве Свете Тројице у Крагујевцу одржао у Духовном центру Богословије „Свети Јован Златоусти“. Ми Вам овде преносимо укратко три дела овог предавања и то шта је јереј Костадиновић говорио о својим разлозима да се бави добом Светог владике Николаја, као и његове одговоре на то да ли је владика Николај био харизматична личност у данашњем смислу и да ли је више долазио у сукоб са јерархијом или са народом.

Духовни разговори, Од 10 до 13

ЗАВИЧАЈНИ ПИСЦИ- Бошко Протић, десето издање

30. октобра 2015. Napisao admin

Бошко Протић је рођен 1960. године у Крагујевцу. До сада је објавио два романа: „Мала за у џеп“ и „Лептир на бајонету Јеротија Павловића“. У Народној библиотеци „Вук Караџић“ је запослен од 1985. године.

Завичајни писци

ЕКО-ЕХО, 29. 10. 2015. Нове активности ЦЕООР-а

30. октобра 2015. Napisao admin

У данашњој емисији подсетићемо Вас на старе, али и упознати са неким новим активностима Центра за еколошко образовање и одрживи развој, пре свега са пројектима рециклирања и рада са децом са посебним потребама. Емисију прирпема радио екипа овог Центра.

Еко ехо

ЗАВИЧАЈНИ ПИСЦИ- Зоран Петровић, девето издање

26. октобра 2015. Napisao admin

Зоран Петровић (Крагујевац, 5. март 1954) је песник, романсијер, сценариста и драмски писац. Објавио је неколико књига песама, књига песама за децу, романа, као и две књиге из публицистике. Био је Директор најстаријег Српског театра Јоаким Вујић (Књажевско-српски театар). Ради као уредник издавачке делатности Спомен – музеја 21. октобар (Спомен-парк Крагујевачки октобар) и као уредник културе у крагујевачком недељнику Светлост. Колумниста је Блица.
Прву књигу песама објављује под називом ’’Пан и огледало, 1978. а затим су следиле књиге:’’Александријска критична маса’’, 1989. у београдској ’’Просвети, затим ’’Свакодневна молитва’’ у издању Спомен-парка ’’Крагујевачки октобар’’, а потом још две књиге у ’’Просвети из Београда и то 1996.’’ Апсолутна нула’’ и ’’Присутни су одсутни’’2002. године. У међувремену је објавио ауторско издање избора своје љубавне поезије под називом ’’Спасити Спасиоца’’, као и кињгу песама ’’Став у троставу’’у издању ’’Народне књиге’’ из Београда.
Поред тога објавио је и две књиге песама за децу, обе у крагујевачкој ’’Светлости’’’’Песме из трбуха’’1983. и ’’Прича о словима’’ 1987. године.
И три романа:
Камен близанац, (2010)
Последња наруџбина, (2010)
Угарак, (2011)

Завичајни писци

ЗАВИЧАЈНИ ПИСЦИ- Владимир Јагличић (други део) , осмо издање

25. октобра 2015. Napisao admin

Владимир Јагличић (Крагујевац, 4. новембар 1961) је српски песник, преводилац, прозаист, књижевни критичар. Основну школу завршио је у Горњој Сабанти, а Гимназију и Правни факултет у Крагујевцу, у коме живи од 1975.[1][2]
Прве песме објавио је 1981. године у једном студентском зборнику. Уређивао је неколико листова и часописа (Погледи, Шумадија, Књижевне новине, Знамен, Кораци, Липар) и био репортер крагујевачког листа Светлост.
Јагличић је објавио следеће песничке збирке:
„Погледај дом свој“ (1990, Са Ј. Јанковићем и С. Миленићем);„Изван ума“ (1991); „Три обале“ (1991, Са Ј. Јанковићем и Славицом Величковић);„Тамни врт“ (1992);„Усамљени путник“ (1994);„После рата“ (1996);„У горама“ (1996);„Србија земља“ (1996);„Сенке у дворишту“ (1996);„Врело“ (1997)
„Милановачким друмом“ (1997);„Изван ума“ (1991);„Три обале“ (1991, Са Ј. Јанковићем и Славицом Величковић);„Тамни врт“ (1992);„Усамљени путник“ (1994);„После рата“ (1996);„У горама“ (1996);„Србија земља“ (1996);„Сенке у дворишту“ (1996);„Врело“ (1997);„Милановачким друмом“ (1997);„Неповратно“ (1998);„Књига о злочину“ (2001);„Ране песме“ (2001);„Куда куде“ (2001);„Пред ноћ“ (2002);„Немој да ме зовеш“ (2002);„Пре него одем“ (Изабране песме, 2004);„Песме“ (Москва 2006, плакета изабраних песама, двојезично);„Јутра“ (2008);„Поседи“ (2011);“Стуб“ (2013).
Саставио је следеће антологије:
„Када будемо трава“ (1998, антологија савремене српске поезије, песници рођени после 1945. године)
„Певачи уснуле престонице“ (2006, 2008, два века поезије крагујевачких песника)
„Срце земље“ (2006, преводиоци Крагујевца).
Прву причу, „Кауч“, награђену откупном наградом, објавио је 1987. године, у приштинском „Јединству“. До сада је објавио око три стотине кратких прича (највише у оквиру рубрике „Шумадијске приче“ коју је имао у крагујевачком недељнику „Светлост“, од 1999. до 2007. године, и у недељнику „Новине крагујевачке“ од 2012. до 2015. године), као и четири романа:
„Старац са Пиваре“ (Београд, 2003);„Холендери“ (Крагујевац, 2005);„Месојеђе“ (Пожаревац, 2006);“Светлости очију“ (Бернар, Београд 2014)
Такође, објавио је и збирку прича:“Ево мртав лежим у земљи Србији“

Завичајни писци

Емисије

Prodajni centar