Skip to main content

ТЕОЛОГИЈА У ЈАВНОЈ СФЕРИ – Богатство и сиромаштво у свету екстремних неједнакости – други део

Данас настављамо са темом коју смо започели у првој емисији у којој се разговарало о богатству и сиромаштву. У разговору учестувују доц Ненад Божовић са Православног богословског факултета у Београду са Катедре за библистику, Владан Ивановић, доцент на Економском факултету у Крагујевцу и Зоран Ћирјаковић предавач на Факултету за медије и комуникације, политиколог и новинар.

СВЕТО МЕСТО – Манастир Раковица

У нашој сталној рубрици „Свето место” коју реализујемо по књизи Нова Томића „Светилишта и надалишта – Чудотворна места и предмети веровања у Срба” (издање „Лагуне”) настављамо са циклусом казивања о светињама и светим местима на територији града Београда и данас говоримо о Манастиру Раковица у којем се налази део моштију Светог Нектарија Егинског и чудотворни извор Свете Петке.

ГОСТОПРИМНИЦА – Цртице о крају историје у Народној библиотеци

У уторак, 10. марта у крагујевачкој Народној библиотеци професор крагујевачког ПМФ-а Владмир М. Ристић одржао је предавање на тему „Цртице о крају историје”. Професор Ристић, по вокацији професор природних наука сагледавањем историје се бави, по својим речима аматерски, из хобија и љубави. Предавање на ову тему држао је и раније пре две године на свом матичном факултету Природно-математичком.
Шта се од тада још променило и колико смо се примакли крају историје? Где су данас и колико актуелна Шпенглерова и Фукојамина учења о крају исторје? Да ли је у питању крај историје или крај, такозване, „западне цивилизације”? Долази ли време Кинеско-азијских цивилизације? А, где смо ту ми? О свему томе у данашњој „Гостопримници” са професором Владимиром М. Ристићем.

ГОСТОПРИМНИЦА – Колико смо спремни у Крагујевцу за корона вирус?

Слушамо ових дана разне приче о томе како се друге земље и градови организују за суочавање са пацијентима оболелим од корона вируса, али је мали број информација о томе колико смо спремни на нивоу Крагујевца. Радио Златоусти је покушао да пронађе одговоре на ова питања код др Предрага Делића, епидемиолога из Института за јавно здравље где је јуче одржан састанак у вези организације заштите од епидемије, односно сада и неке врсте пандемије. Осим са др Предрагом Делићем разговарали смо и са др Олгицом Гајевић, директорком Инфективне клинике у Крагујвцу коју смо питали да ли има довољно респиратора, а како је организован Служба хитне медицинске помоћи за прихват потенцијалних пацијената одговор смо потражили код др Јелене Тијанић, начелнице ове Службе. Разговарали смо и са др Славицом Лончар о прихватању пацијената на нивоу амбуланата Дома здравља.
У току је набавка заштитне опреме за медицинске раднике, држава је преузела надлежност над расподелом производње заштитне опреме у Србији, то се односи и на маске, асепсол и слично које грађани Крагујевца ових дана безуспешно траже по апотекама, Хитна медицинска помоћ има посебно возило и изолациону просторију, но нико не жели да каже колико имамо респиратора у Крагујевцу, односно механичких помагала, само тврде да не треба дизати панику. Уосталом послушајте шта су нам тачно рекли.
Доктор Предраг Делић епидемиолог координатор је свих активности. Ево шта је он рекао у разговору за Радио Златоусти.

Колико је Инфективна клиника спремна да се суочи са овим вирусом, али и да ли има других сличних вируса, зашто је пре неколико дана умро младић стар 25 година, разговарали смо са др Оливером Гајевић.

Питали смо и начелницу Службе хитне медицинске помоћи у Крагујевцу како су организовани за прихват и превоз потенцијалих пацијената са корона вирусом.

Ево и информације о спремности амбуланата Дома здравља. Разговор смо водили са др Славицом Лончар.

КОМУНАЛНО ЋОШЕ – 11. март 2020. године

У данашњој рубрици „Комунално ћоше” обавештавамо вас о најављеним искључењима струје, хаваријским воде и завршетку акције ЈКП „Шумадија” – „Планета нас моли – Рециклирај, отпад ме боли!”.

САВРЕМЕНА ЧИТАЊА ВЕЛИКОГ ИНКВИЗИТОРА -„ЛЕГЕНДА У КОНТЕКСТУ ЦЕЛИНЕ РОМАНА БРАЋА КАРАМАЗОВИ“ -др Драган Стојановић

Професор др Драган Стојановић, са Филолошког факултета Универзитета у Београду отворио је занимљиву тему
на скупу „Савремена читања Великог инквизитора“ у децембру прошле године. Тема носи назив „Легенда у контексту целине романа Браћа Карамазови“
– Једна од темељних поставки мог рада о Достојевском јесте да се „Легенда о Великом инквизитору“ не може ваљано тумачити сама за себе, ван контекста романа у целини и да тек тако добијамо, евентуално, неке закључке у интерпретацији који се могу смислено одржати и бранити. У супротном, упадамо у опасност да се бавимо разним идеологијама или уопште питањима која се у нечему дотичу религије. Али Достојевски није написао ту „Легенду“ ради ње саме, већ ради нечег на шта његов последњи роман жели да „одговори“ као целина, и то се у сваком тумачењу мора поштовати. Постоје безбројни покушаји да се ово игнорише, али и резултати такве „херменеутке“ су онда такви, то јест представљају разне врсте изневеравања оног што је у свему томе битно, рекао је проф. Стојановић.

НАШИ РАЗГОВОРИ – Свештеничка породица као узор породичног живота, протојереј Срећко Зечевић

О хришћанском схватању брака, разводу брака, истополном браку, али и о основама породичног живота свештеника и да ли она може бити узор другим породицама, па и о употреби речи „волим те“ у данашњој емисији говори протојереј Срећко Зечевић, парох Успењске цркве у Крагујевцу.