Оба биографа Светога Саве и Доментијан и Теодосије и не само они него и сви каснији хагиографи и химнографи српски од Данила Пећког и Данила Бањског, патријарха Јефрема и старца Исаије и бројних других исихаста (српских синаита) до деспота Стефана, Цамблака, па раваничких, крушдолских и рачанских монаха Лонгина Зографа и патријарха Пајсија Јањевца у 17 веку па чак и до јеромонаха Гаврила Стефановића Венцловића у 18 век, сви они, сваки према својој мери, били су доследни ученици Светог Саве и са њим и за њим ученици Светих отаца, у схватању православног богословља и његовог апофатичког-доксологијског карактера.
Блаженопочивши владика Атанасије Јеvтић називао је неке од наследника Светог Саве богословском школом, за које се богословље састојало у животу у заједници са Богом, сједињавању са Богом. Ми ћемо у данашњој емисији говорити о Теодосију Хиландарцу, а наша саговорница биће Јована Анђелковић сарадник у настави на предмету Српска средњовековна књижевност на Филолошко-уметничком факултету.