Саша Миленић је рођен 1967. године у Фочи. Основну школу и гимназију завршавио је у Крагујевцу, а дипломирао је на групи за филозофију Филозофског факултета у Београду. Поезију пише од раног детињства, а у јавни књижевни живот укључује се још као основац, нарочито као гимназијалац, када сарађује са многим омладинским и књижевним листовима у земљи. 1984. године осваја и прву награду на Мајским сусретима песника средњошколаца Југославије у Кикинди. Као студент учествује у обнављању Књижевне омладине Србије и ангажује се као уредник поезије у њеном гласилу Књижевна реч. Од тада учествује и у друштвеној борби за развој политичког плурализма, демократије и либерално-демократских идеја. Био је у више сазива председник Скупштине града Крагујевца и народни посланик у Народној скупштини републике Србије. Ради као професор филозофије у Првој крагујевачкој гимназији.
Да јеванђеоска порука о „виделу свету” вреди и за песнике, те да се „свећа не пали да би је покрили судом” сведочи и овај најновији портрет овог песника. Сви стихови у овој емисији су из Миленићевих збирки „С коца и конопца” и „Црно на бело” или из периодике публиковане након њих.