Категорија: Српски звуци

Српски композитор 20 века, учитељ музике, музички критичар. Познат је по богатом раду на пољу вокалних дела. У данашњој емисији представљамо личност и дело Марка Тајчевића.

Јосип Славенски је аутор многих нама познатих револуционарних песама, типа Друже Тито љубичице бела и Да на, живи, живи рад, као и оних које су данас мање познате. Он се бавио готово свим музичким врстама осим опером и балетом. О ауторском делу овог композитора говоримо у новој емисији Српских звука.

Коста Манојловић је био српски композитор, етномузиколог, организатор, музички писац, педагог и хорски диригент. Нова епизода Српских звука говори управо о овом композитору.

У данашњој емисији којом обнављамо сећање на наше музичко наслеђе данас се подсећамо на аутора најпознатијег српског балета „Охридске легенде“ који се још сматра српским „Лабудовим језером“. Реч је о композитору Стевану Христићу.

Крагујевачка музичка школа носи име знаменитог композитора и првог доктора музичких наука у Србији др Милоја Милојевића. У музичкој енциклопедији забележено је да је он композитор и музиколог рођен и умро у Београду. Студирао је на српској музичкој школи и на Академији у Минхену, а докторат је стекао на Карловом универзитету у Прагу. Био је учитељ певања у Гимназији, асистент на Философском факултету Универзитета у Београду, професор Музичке академије, организатор удружења наставника музике, оснивач „Колегијум-музикума“, музички критичар „Политике“, покретач часописа „Музика“…

Српски композитор Петар Коњовић истице се међу југословенским музицарима својим плодним стваралаством и својим свестраним ђелом. Коњовиц је његовао све главне области музике, и оне, гђе је традиција постојала, и оне, гђе је требало све испоцетка градити. Писао је соло пјесме и разне врсте зборова а цапепелла и уз пратњу клавира. међу њима се морају споменути Враголан, Загорски пејзази, а од најновијих Татко Стојанов (1948). Његова најзнацајнија оркестарска ђела су на На селу, а из посљедњег стваралацког раздобља Макар Цудра и Јадрански цаприццио (за виолину и оркестар). Вазан је Коњовицев допринос коморној музици, коју је обогатио с два гудацка квартета и двије суите за дуваце. Али највазније мјесто у његову цјелокупном опусу заузимају опере Милосева зенидба, Кнез од Зете, Коштана и Сељаци.

Српска музичка историја 19. века углавном је везана за Војводину. Међу Војвођанима је и композитор Исидор Бајић. Кроз музику тог времена провлачили су се патриотска мисао и борбени звук. Дипломирао је у Будимпешти. Радио је као професор појања у Православној гимназији у Новом Саду и помагао многим ученицима да се музички изразе. Основао је прву музичку школу у Новом Саду. Умро је у својој 37 години живота. Он је на неки начин и кум наше емисије јер се једна његова композиција зове „Српски звуци“.

Композитор Петар Стојановић на размеђи два века кретао се у друштву Бечке музичке елите и био наш најизвођенији аутор у Бечу, Прагу и Будимпешти. Данас је готово заборављен. На њега нас је 2017. године подсетила Београдска филхармонија извођењем једног његовог виолинског концерта.