Članaka u kategoriji Српски звуци

СРПСКИ ЗВУЦИ – Станојло Рајичић

Композитор Станојло Рајичић наш је савременик. Неуморно је радио, све до смрти 2000 године на стварању и пропагирању класичне музике, а посебно на развоју младих музичких талената.

СРПСКИ ЗВУЦИ – Љубица Марић

Пореклом је била из Крагујевца, али је са две године отишла из овог града и никада му се није враћала. Цео свет је поштовао. Заправо, Срби, као да и данас не знају оно што је свет одавно знао, да су имали једну светску композиторку – Љубицу Марић.

СРПСКИ ЗВУЦИ – Марко Тајчевић

Српски композитор 20 века, учитељ музике, музички критичар. Познат је по богатом раду на пољу вокалних дела. У данашњој емисији представљамо личност и дело Марка Тајчевића.

СРПСКИ ЗВУЦИ – Јосип Славенски

Јосип Славенски је аутор многих нама познатих револуционарних песама, типа Друже Тито љубичице бела и Да на, живи, живи рад, као и оних које су данас мање познате. Он се бавио готово свим музичким врстама осим опером и балетом. О ауторском делу овог композитора говоримо у новој емисији Српских звука.

СРПСКИ ЗВУЦИ – Коста Манојловић

Коста Манојловић је био српски композитор, етномузиколог, организатор, музички писац, педагог и хорски диригент. Нова епизода Српских звука говори управо о овом композитору.

СРПСКИ ЗВУЦИ – Стеван Христић

У данашњој емисији којом обнављамо сећање на наше музичко наслеђе данас се подсећамо на аутора најпознатијег српског балета „Охридске легенде“ који се још сматра српским „Лабудовим језером“. Реч је о композитору Стевану Христићу.

СРПСКИ ЗВУЦИ – Милоје Милојевић

Крагујевачка музичка школа носи име знаменитог композитора и првог доктора музичких наука у Србији др Милоја Милојевића. У музичкој енциклопедији забележено је да је он композитор и музиколог рођен и умро у Београду. Студирао је на српској музичкој школи и на Академији у Минхену, а докторат је стекао на Карловом универзитету у Прагу. Био је учитељ певања у Гимназији, асистент на Философском факултету Универзитета у Београду, професор Музичке академије, организатор удружења наставника музике, оснивач „Колегијум-музикума“, музички критичар „Политике“, покретач часописа „Музика“…

СРПСКИ ЗВУЦИ – Петар Коњовић

Српски композитор Петар Коњовић истице се међу југословенским музицарима својим плодним стваралаством и својим свестраним ђелом. Коњовиц је његовао све главне области музике, и оне, гђе је традиција постојала, и оне, гђе је требало све испоцетка градити. Писао је соло пјесме и разне врсте зборова а цапепелла и уз пратњу клавира. међу њима се морају споменути Враголан, Загорски пејзази, а од најновијих Татко Стојанов (1948). Његова најзнацајнија оркестарска ђела су на На селу, а из посљедњег стваралацког раздобља Макар Цудра и Јадрански цаприццио (за виолину и оркестар). Вазан је Коњовицев допринос коморној музици, коју је обогатио с два гудацка квартета и двије суите за дуваце. Али највазније мјесто у његову цјелокупном опусу заузимају опере Милосева зенидба, Кнез од Зете, Коштана и Сељаци.

Емисије

Prodajni centar