Категорија: Гостопримница

Меморијални рок фестивал Луди Ракун, који се по шести пут у Крагујевцу одржава у данима погибије Луке Крстића, биће одржан у Заставиној баши, у суботу, 9. 9. 2023, од 20 сати. Луки у част, на бини у Заставиној башти наступиће бендови: Бомбардер, Црно Сунце, Асценд и Аурум.

Лука Крстић коме је Фестивал посвећен, био је певач и басиста крагујевачког бенда „The Evil One”. Настрадао је 30. августа 2016.године у саобраћајној несрећи на острву Кос, где је радио као инструктор роњења.

Прво издање фестивала Луди Ракун организовано је 9. 9. 2017, такође у Заставиној башти. Од тада до данас, Фестивал „Луди Ракун“ у континуитету негује и промовише андрграунд музику, афирмише младе бендове, чувајући сећање на Луку, по чијем надимку и носи назив.

Музички уредник фестивала „Луди ракун“, Милош Милетић, за наш радио говори о својим сећањима на Луку, о почецима осмишљавања и организовања сада већ традиционалног меморијалног рок фестивала „Луди ракун“ и профилу публике која на овај фестивал долази.

У одељењу Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Старој радничкој Колонији промовисан је 9. број часописа „Крило“ који је тематски посвећен Крагујевцу.
Часопис „Крило“ покренули су га Удружење књижевника Србије и Књижевна заједница Крагујевац са идејом да се поред истакнутих српских књижевника афирмишу и млади аутори из Крагујевца, али и из других градова Србије, а основни циљ покретања часописа је подстицање културног стваралаштва у Крагујевцу и Србији.

Нова крагујевачка манифестација „Дани кнеза Михаила“ отворена је јуче (5. 09.) изложбом графика „Како памтимо владаре“ Народног музеја Србије у Уметничкој галерији Народног музеја Шумадије.
Тим поводом чућемо обраћања представнице Народног музеја Србије: Боре Драшковић, представника Министарства културе Милоша Гајића, директора Народног музеја Шумадије Милоша Јуришића и градског већника за културу Миљана Бјелетића.

Јуче се навршило пет година од упокојења академика проф. др Владете Јеротића. Тим поводом служен је парастос у цркви Ружица у Београду. Служили су Његова светост патријарх Порфирије и многи други поштоваоци живота и дела овог, неки сматрају – најумнијег Србина међу нашим савременицима. Ми поводом петогодишњице упкојења доносимо један одломак из интервјуа професора Јеротића на тему „Шта је срећа“.

Епархију Шумадијску и Град Крагујевац јуче су посетиле монахиње манастира Свете Лидије из Аспровалте које су збрињавале велики број српске деце током ратова на простору бивше Југославије. У Саборном храму дочекао их је и угостио Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован, заједно са свештенством овог храма. Делегацију ове грчке светиње предводио је духовник сестринства Света Лидија, архимандрит Никанор.

Након кратког, али љубављу два братска народа, испуњеном сусрету у средишту Епархије шумадијске, монахиње манастира Света Лидија из Аспровалте упутиле су се у Скупштину Града Крагујевца где су их дочекали гдин Мирослав Петрашиновић, председник Скупштине Града и гђа Биљана Илић – Стошић, начелница Шумадијског управног округа.

У суботу, 2.септембра, у Крагујевцу је, на Тргу код Крста, уприличено дружење деце са Дауновим синдромом из осам градова у Србији. Екипа Радија Златоустог забележила је разговор са Биљаном Радовановић, председницом Удружења „Даун“ из Крагујевца, као и разговоре са децом са Дауновим синдромом.

У оквиру Госпојинских свечаности, синоћ је у Свечаној сали Саборног храма Епархије шумадијске, предавање на тему „Деца Божија и деца 21.века“ одржао протојереј ставрофор проф. др Дарко Ђого, професор Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи. Преносимо вам снимак предавања.

На галерији Народне библиотеке „Вук Караџић“ у уторак, 27.јуна 2023. године, обележен је Дан библиотеке. Пре тачно 157 година кнез Михаило Обреновић својим указом основао је прву јавну библиотеку у Србији, и то је била управо библиотека у Крагујевцу.

Приликом обележавања овог значајног датума. представљене су звучне књиге „Вук звук“ наших завичајних ауторки – Катарине Богдановић и Селене Дукић. Слушамо обраћања директора НБ „Вук Караџић“, господина Мирка Демића, директорке Завичајног фонда НВ „Вук Караџић“, госпође Гордане Вучковић, као и звучне одломке из дела поменутих ауторки.