Шта се десило са најављеном реконструкцијом Геронтолошког центра? Хоће ли станари државног дома за старија лица ускоро изаћи из неусловних монтажних барака? Колико је сигуран темељ Управне зграде?
“Oвај прилог је настао у оквиру пројекта “Крагујевачки медији у служби грађана- у потрази за решењима”, који се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД, а администрира Медиа и Реформ Центар Ниш. Ставови, мишљења и закључци изнесени у пројекту нужно не изражавају ставове МРЦН и Амбасаде САД већ искључиво аутора.“
Народни музеј Шумадије организују изложбу ауторке Богдане Перић под називом „Призори маштеˮ у Малом ликовном салону Народног музеја Шумадије. Изложба ће бити отворена у четвртак, 30. марта у 19 часова. До 18. априла могуће је обићи музеј и погледати изложбу:
Дечији културно развојни центар “Супермама” и “Бард Театар” најављују најновији позоришни догађај у граду: Позоришни карневал који ће се организовати у Књажевско –српском театру, 02. априла са почетком од 17 часова.
У питању су представе Школе глуме коју води глумац Ненад Вулевић и које ће полазници премијерно извести у недељу у два термина: прва група од 17, друга група од 19 часова на сцени првог српског театра.
Млади глумци који ће се прво представити публици су: Вера Трифуновић, Викторија Цвијић, Коста Ћалдовић, Маша Јовановић, Митра Бошковић, Софија Бусарац и Тара Петровић. Затим на сцену ступају: Алекса Јовановић, Дуња Петровић, Илија Анастасијевић, Лена Мајсторовић, Мила Миливојевић и Миња Рачић.
Улазнице по цени од 300 динара можете резервисати остављањем поруке на број телефона 065/3152938 и преузети из непосредно пред почетак представе.
А како је било радити на представи „Заборавчићи“ и шта очекују у недељу, говоримо са Вером Трифуновић, Машом Јовановић и Митром Бошковић:
У недељу четврту Великога Поста, светога Јована Лествичник, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром. Преосвећном су саслуживали: архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, ректор богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, јереј Дејан Марковић, свештенство храма Светога Саве, оци професори богословије Светог Јована Златоустог и игуман манастира Тресије протосинђел Серафим.
За певницом су појали богослови и дечији хор „Свети Сава“.
По прочитаном јеванђелском зачалу, а по благослову Преосвећеног Владике, беседио је ректор богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић:
У наставку литургије Преосвећни Владика рукоположио је у чин свештеника јерођакона Јована (Прокина) професора богословије:
У понедељак, 27. марта 2023. год., са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована одржани су 15. Разговори о вери у младеновачком Храму. Тема овог сусрета је била: „Бог између вере и знања – могућност Богопознања данас“.
Изразивши захвалност на одзиву и радост због поновног сусрета, отац Марко Јефтић у свом уводном слову истакао да се налазимо у времену у којем је фокус интересовања често скрајнут од Бога. У контексту важности Богопознања, подсетио је на учење Светог Григорија Паламе, Архиепископа солунског, који је од јеретика Варлаама заштитио учење о божанској нествореној светлости и енергијама којима је Бог засијао на планини Тавор и која ће осветлити сваког човека након поста, најдубље молитве и духовног подвига самоодрицања.
У свом даљем излагању, отац Марко је рекао да Богопознање није само знање фактографских података већ да је то однос који варира у једној предивној динамици знања и вере. У том ритму знања о Богу и вере у Бога можемо доживети Богоспознају, Васкрсење, тежити савршенству. Богопознање се не завршава овде, већ у вечности а ми тежимо личносном односу са Богом, стварању личносне заједнице са Богом кроз причешће и литургијски живот. Без тога је тај однос немогућ, јер како каже отац Марко, недостаје смисао, садржај и долази до измештања фокуса. Без самопознаје нема Богопознања и обрнуто али колико год да је лични подвиг у овом односу важан, не смемо заборавити да смо без заједнице безначајни и да нас Бог неће препознати ако нисмо део литургијског живота и заједнице.
Са жељом да узрастамо у пуноћи вере и да се уподобимо у лику Исуса Христа и Светитеља који су врлинским начином живота постали светли пример могућности и потребе Богопознања, отац Марко је завршио своје предавање а у наставку вечери окупљени верни народ је постављао бројна питања на које је одговарао Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић и јереј Марко Јефтић.
Пета недеља Васкршњег поста, познатија као Глувна или Глува недеља назив је добила по томе што се увелико и далеко ушло, у глувно време поста. У служби ове недеље, верни се позивају да своје подвиге удвоструче како би препловили велику пучину поста која стоји пред њима, истовремено их тешећи и храбрећи чињеницом да су прошли већ половину поста, и побуђује да ми „који смо преполовили свештени пут поста треба радосно да хитамо ка будућем васкрсењу.“ Црква и у петој недељи наставља да нас подсећа како смо ми, који падосмо у грех, слични онима које заробише, те нам заповеда уздање у Господњу милост: „Завапи Христу Богу који је распет за тебе“, каже Црква, „и који је добровољно примио ране: побрини се за мене, Господе, и спаси ме.“
Химне служби ове недеље написали су: Софроније Јерусалимски, Андреј Критски, Јосиф и Теодор Студит. „Да људи не би били лењиви према духовним подвизима“, Црква током три дана пете седмице: четвртак, суботу и у недељу, пружа вернима нарочите подстицаје ка подвизима благочашћа. У четвртак на јутарњем богослужењу Црква поје цео Велики канон Св. Андрије Критског и житије Св. Марије Египћанке. Ова недеља је иначе посвећена великој покајници Марији Египћанки, која се четрдесет седам година подвизавала у пустињи, проводећи живот у покајању, посту и молитви, па се негде још назива и стајање Марији Египћанки.
Преносимо вам део излагања проф. др Златка Матића о Петој недељи Великог поста.
Универзитет у Крагујевцу расписао је конкурс за упис полазника на кратки програм студија „Филм, култура и аудиовизуелно стваралаштво“. Шта ће писати на дипломи оних који буду завршили овај кратак програм, који су услови за упис, ко су предавачи и колико ће трајати кратак програм, само су нека од питања која данас постављамо ректору Универзитета у Крагујевцу, проф. др Ненаду Филиповићу. Са ректором најављујемо и отварање прве акредитоване лабораторије за испитивање квалитета вина у Крагујевцу.
