Категорија: Гостопримница

Своју нову изложбену годину Галерија „Рима” започела је у петак, 29. маја у својој крагујевачкој галерији отварањем изложбе ужичког сликара Александра Димитријевића. Изложба ће бити отворена до 22. јуна. Већ ове недеље, у среду, 3. јуна у београдској галерији „Риме” (Париска 8) биће отворена изложба београдског сликара Ивана Шулетића. Обе изложбе у данашњем „Кутку за ликовни тренутак” најављује Невена Мартиновић, кустос ове галерије.

Током два и по месеца публика је могла да прати представе и концерте крагујевачког СКЦ-а на њиховом „Тјуб” каналу и Телевизији Крагујевац. Од почетка јуна Студентски културни центар наставља са својим програмима, пре свега филсмким и концертним али и изложбама и промоцијама књига на Летњој сцени. Како ће све то изгледати уз пуно поштовање мера безбедности и превенције разговарамо са Иваном Мараш Јовановић, директорком СКЦ-а.

Крагујевачки Завод за заштиту споменика културе конкурисао је ове године са 15 пројеката на конкурсу Министарства културе и информисања за финансирање или суфинансирање пројеката из области културног наслеђа у Републици Србији. По окончању ванредног стања пристигли су и резултати конкурса и нашем Заводу су одобрена средства за два пројекта у висини од 10 милиона и 600 хиљада динара за конзерваторске радове на Конаку Милутина Георгијевича код Тополе и прву фазу реконструкције здања Соколане у Старој радничкој колонији. Када ће радови бити започети, како ће се одвијати и до када је предвиђен рок за њихов завршетак, разговарамо са Марком Грковићем, директором Завода за заштиту споменика.

У Спортском привредном друштву „Раднички” иако је укинуто ванредно стање и даље размишљају о безбедности свих спортиста али и осталих корисника њихових услуга и терена. О томе како функционишу сви њихови клубови и како се користе објекти СПД „Раднички” али и како изгледају тренинзи деце и подмладака као и како и када рекреативци могу да користе њихове капацитете у данашњој „Гостопримници” разговарамо са Бојаном Илићем, директором СПД „Раднички”.

Тродневни Сајам хориткултуре, први после ванредног стања на „Шумадија сајму“ почео је данас у 10 сати. О овом сајму али и другима који следе или су пропуштени говори Мирјана Миленковић, задужена за маркетинг.

У сарадњи са Градском библиотеком града Београда јуче је у Крагујевцу отворена изложба посвећена великанима руске књижевности Толстоју и Достојевском и њиховим везама са српским народом, а истовремено је у Народној библиотеци „Вук Караџић“ отворен и Руски кутак као зачетак будућег културног центра.
На отварању су говорили директор библиотеке Мирко Демић, градски већник за културу Миљан Бјелетић, директорка Библиотеке града Београда Јасмина Ненков, директорка Библиотеке у Нишу Соња Шуковић, ауторка изложбе Наташа Булатовић као и оснивач „Школе мира“ професор Петар Стефановић.

Ево шта су рекли:

Мирко Демић:

Миљан БјелетиЋ:

Јасмина Ненков:

Соња Шуковић

Наташа Булатовић:

Петар Стефановић:

Валентина Цмиљановић, мастер биолог-молекуларни биолог, добитница је награде Фондације др Горан Љубијанкић за најбољи мастер рад из области молекуларне биологије за 2019. годину.Валентина је завршила мастер студије биологија-молекуларна биологија на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу и одбранила завршни рад под насловом „Улога интерлеукина-6 у редокс равнотежи и миграционом профилу ћелија хумане плаценте у условима хемијске хипоксије” , у децембру прошле године под менторством доц. др Милоша Матића.
Награду је доделио Управни одбор Фондације на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ) 30. 1. 2020. У конкуренцији за награду је било 14 мастер радова, а награду су равноправно поделила 4 рада. Преостала три награђена рада су са самог Института ИМГГИ.

О афирмацији коју носи ова награда, међусобној сарадњи, процесу истраживања, теми и циљевима овог мастер рада, људским капацитетима ПМФа, говоримо са Валентининим ментором, доц. др Милошем Матићем и награђеном, Валентином Цмиљановић.

Савез самосталних синдиката Крагујевца упутио је “ Отворено писмо Министру за рад, запошљавање, борачка и совијална питања- Зорану Ђорђевићу“:
„Тридесет запослених од којих су 18 инвалида, а од чега су 13 лица са посебним потребама, након тридесет година постојања овог предузећа, које је у 100% власништву Републике Србије, нису у могућности да прехране себе и своје породице.
Проблем јесте настао као последица пандемије и прекида привредних активности, као и прекидом рада државних институција, за које Графопромет д.о.о. ради, али је посебно усложен небригом државе.
Графопромет д.о.о. није добио средства предвиђена Програмом економских мера Владе Републике Србије, односно три минималне зараде за све запослене, јер се овај програм односи само на приватна предузећа.
Како у Србији постоји 57 предузећа која се баве професионалном рехабилитацијом и запошљавањем особа са инвалидитетом, од чега је 16 предузећа у државном власништву, а остала су приватна, радницима овог предузећа је несхватљива подела коју је држава учинила и новац дала приватним предузећима, а није предузећима која су у њеном власништву.
Да ли то заначи да ова предузећа у државном власништву не треба да постоје? Таквом уредбом, ових 16 предузећа је искључено из могућности добијања повољних кредита. Посебно овом стању доприносе и милионски дугови које државне институције имају према Графопромету д.о.о. за реализоване послове.
Обустављање поступка Јавног позива за доделу средстава предузећима ове делатности, која треба да побољша услове рада ових предузећа, уз образложење да Министарство финансија нема новац за тај већ упућен Јавни позив, биће за раднике овог предузећа, коначни знак да држава одустаје од постојања ових предузећа у државном власништву.
Потпуно је неприхватљиво раздвајање радника, на оне који раде у државном или приватном предузећу, а посебну тежину има чињеница да већину запослених чине инвалиди и особе са посебним потребама.
Тражимо од Вас да хитно изнађете средства и помогнете Графопромету д.о.о., бар толико колико је помоћ дата приватним предузећима исте делатности, или саопштите какве су намере државе према овим предузећима“, наведено је у отвореном писму Савеза самосталних синдиката Крагујевца. “
О томе да ли је у међувремену добијен одговор министра Ђорђевића, говоримо са Југославом Ристићем, председником Савеза самосталних синдиката: