По први пут у емисији „Гостопримница” имамо гошћу, песникињу Марију Перовић. Стваралаштво младе крагујевачке песникиње Марије Перовић искључиво је инспирисано нашом вером, црквом, православном баштином, духовницима, светитељима и светињама попут немањићког манастира Милешеве…
Своје стихове Марија Перовић пише искључиво руком презирући све савремене технолошке гаџете а по први пут, екзклуѕивно и премијерно у „Гостопримници” јавно чита своје стихове.
Гост данашње „Гостопримнице” је музичар, мајстор фруле Милинко Ивановић Црни.
Данас је заиста реткост сусрести се са таквим човеком, особом која је обдарена ен само музичким даром већ и силном, надасве позитивном енергијом. Милинко музику не само ствара, компонује и репродукује, он музику живи. Чудо од човека и човек чудо.
Још од првих дана друговања са својим инструментом, када га је још само сањао и прижељкивао паљ све до данас када се његово име виђа на шпицама познатих филмова и медијских блокбастера попут „Монтевидеа” или серијала „Бранио сам Младу Босну”… Његова фрула свирала је и свираће не само овим, нашим шором, већ се чула по читавом свету, који је наш и гост и домаћин „Гостопримнице” Милинко Ивановић Црни као члан групе „Бистрик” познате Биље Крстић, а то заиста није фраза, обишао целог – и то више пута.
Гост, односно гости данашње „Гостопримнице” су писац Братислав Браца Милановић и његова супруга Гордана Гоца Милановић.
Милановић (рођен 1947. године у Цветојевцу)пише подједнако и поезију и прозу, за децу и одрасле, драмске текстове…
Објавио је до сада 11 књига: збирки песама, приповедака, романа, сценских приказа и драмолета изведених у Књажевско-српском театру, „Абрашевићу”, Удружењу Крагујевчана у Београду, на Великом школском часу…
Поводом шездесете годишњице цркве у Цветојевцу на отвореној порти изведена му је документарна драма „Задужбина грешног хаџије”.
За Велики школски час, пре три године направио је избор из поезије преминулог песника Слободана Павићевића и урадио драматизацију под именом „Човечанство нек погледа на сат”.
Његово стваралаштво заступљено је у више антологија и зборника а његов опус превођен је на енглески, француски,мађарски, пољски и словачки језик.
Деценијама се бавио и новинарством и годинама био уредник листа „Путар”.
За књигу прича „Раскол” (1983) добио је престижну књижевну награду „Исак Самоковлија”, а прошле године и „Ђурђевданску награду” града Крагујевца за књижевност.
ГОСТОПРИМНИЦА – место телесног и духовног укрепљења
Заиста, заиста, кажем вам: ко прима онога кога пошаљем, мене прима, а ко прима мене, прима онога који је мене послао.
У новом издању емисије Радија „Златоусти” – „Гостопримница” у којој наше сагооврнике обилазимо у њиховом, природном – радном и стваралачком амбијенту, наш овонедељни саговорник био је крагујевачки сликар Првослав Илић – Слава.
Као и сама уметникова појава и изглед, такав је и његов радни простор у атељеу у Карађорђевој улици где, када одшкринете врата његовог атељеа, попут времеплова закорачите у један давно прохујали и нестали свет. На свега десетак квадрата – све је ту. И радови, платна са мотивима давно „угашених” воденица, шумадијски пејзажи и шумарци, напуштене и разрушене сеоске школе и црквице, чаршијска калдрма, квартови којих се још сећају само ретки преостали стари Крагујевчани, дрвореди градских липа и топола, давно нестале и (по)рушене кафане…
ГОСТОПРИМНИЦА – место телесног и духовног укрепљења
Заиста, заиста, кажем вам: ко прима онога кога пошаљем, мене прима, а ко прима мене, прима онога који је мене послао.
Ово је прво издање нове емисије Радија „Златоусти” – „Гостопримница” у којој наше сагооврнике обилазимо у њиховом, природном – радном и стваралачком амбијенту.
Наш овонедељни саговорник био је Крагујевчанин – Радиша Минић, гравер „са душом”, уметник минијатуре који инспирацију проналази у вери и династији Немањића. Његови несвакидашњи граверски и калиграфски радови на крстовима, медаљонима, путирима, звонима, иконама налазе се у Раваници, Хиландару и Јерусалиму док код нас никада нису били изложени.
