Категорија: Дата свет

Феминисткиња Сара Кембер пишући белешке за Феминистички футуристички манифест каже да нас технологије служе у двоструком смислу. Мењају своју услужност у праксу циљања, праћења и лоцирања интегрисањем система маркетинга и надзора и постепено претварањем људских субјеката у објекте података за оглашиваче и програмере апликација.
Поменута Сара Кембер цитира извесног Дејвида Лијона који одбија да одвоји технологију од одређеног виђења доброг друштва. За њега футуризам је прихватљив ако је информисан о технологијама али не и вођен њоме.
Стога у овој емисији Дата света отварамо и питање да ли нас свет података води ка неком новом тоталитаризму. Наш саговорник философ Саша Миленић каже не да га води, већ га остварује и претвара у тотално друштво.

Снага дигиталне револуције лежи у томе што нико није приморан да учествује – свако то добровољно чини. То има далековиде последице на економију, друштво и политику – наживот уопште. Морамо знати како да реагујемо каже Зигмар Габријел један од немачких министара економије и потпредседника Владе. Прича о дата свету води нас ка причи да ли ћемо једнога дана бити прегажени људи прошлости или људи спремни за дигиталну будћност. Када ће то бити? За 10 година? За 20? То не знамо, али знамо да се друштво данас мења несагледивом брзином, а дигитални подаци су гориво које потпомаже убрзање.
У данашњој емисији о томе разговарамо са Данилом Савићем, у једној од ранијих емисија већ представљеним директором Дата клауд технолоџи у државном Дата центру.

Сваког дана свет креира 2.500 петабајта података. Петабајт се користи као јединица мере у рачунарству и износи од 1.000 до 1024 терабајта, а терабајт има толико бајтова да се то не може лако речима исказати. У последње две године према извору АЈ ЕФ ЕЛ Сајнс, људска врста је генерисала више података него у претходних 5000 година. Број података и база података дакле, свакодневно расте. Да ли смо због тога постали отвореније друштво?
Служимо ли својим подацима јавном интересу? То су нека од питања која ћемо отворитиу новој емисији ДАТА СВЕТ, а наши данашњи саговорници су Владимир Костић, новинар и коуредник у ЦИНС-у – Центру за истраживачко новинарство Србије и политколошкиња Ивана Ђорђевић, по занимању новинарка и маркетар.

„Велика датотека вас посматра“ назив је поглавља о слободи у књизи „21 лекција за 21 век“ , познатог израелског интелектуалца и историчара Јувала Ное Харареа у којoj нам он предочава могућност успостављања дигиталне диктатуре. Он нас подсећа да је у давна времена земља била најважније власништво на свету и да се читава политика састојала од борби за превласт над земљом. У модерно доба машине и фабрике су постале важније од земље, а политички окршаји водили су се око власти над тим виталним средствима производње. У 21. Веку, који ми сада живимо, подаци ће истиснути и земљу и машине, и већ то чине, а најважније битке сада се воде око надзора над протоком података.
Наша нова емисија „Дата свет“ управо ће покушати тиме да се бави. Гугл и други интернет концерни јесу нови феномени. Пред нама су изазови сасвим нове врсте. Чињеница је да смо са дигиталним дата светом, закорачили у непознато.
Одговоре су нам давали философ Саша Миленић, Зоран Ђоровић , директор привредног друштва еКГ ИнфоДата Крагујевац , Данило Савић, директор Дата клауд технолоџи у државном Дата центру и адвокат Родољуб Шабиће, некадашњи повереник за информације од јавног значаја.