Пандемија Ковида 19 условила је потребу посебне сарадње између верских заједница и медија и то у условима када је верницима било потребно више утеха и разјашњења на тему смисла живота и смрти, и када су се верским заједницама наметала ограничења од стране државе, међу којима је и ограничавање права окупљања у храмовима на велике празнике. Како је то изгледало, ко је остао задовољан, а ко незадовољан слушамо у прилогу који следи за који говоре протојереј-ставрофор Милић Марковић и мисионарски ђакон Горан Анђелковић.
Прилог је настао у оквиру пројекта “За редовно информисање у ванредним
ситуацијама: случај Kрагујевац” који спроводи удружење Рес Публика. Овај
пројекат је добио подршку пројекта Владе Швајцарске „Заједно за активно
грађанско друштво – АЦТ”, који спроводе Helvetas Swiss Intercooperation и
Грађанске иницијативе. Мишљење које је изнето у овом тексту је мишљење
аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, Хелветаса или
Грађанских иницијатива.
