У данашњој емисији „Док је Сунца“ представљамо вам јунака са Кошара, господина Ивана Ранковића, који је постао и јунак књиге „Кошаре – нови косовски бој“ коју издаје Удружење „Добродетељ“.
Како су изгледали дани и ноћи на Кошарама? Зашто је та битка имала стратешки значај? Како је текла комуникација са ближњима и да ли је уопште било? Да ли данас, четврт века након тог јуначког подвига, преживели јунаци са Кошара тај исти подвиг и сањају? Ово су само нека од питања која постављамо једном од јунака са Кошара, господину Ивану Ранковићу.
У данашњој емисији „Док је Сунца“ говоримо о херојима, о онима о којима приче воле да слушају сви – и деца и ми, нешто старији. Данас вам представљамо хероја који је током нато бомбардовања наше земље био члан борбене послуге која је 27. марта 1999.године, оборила тзв.невидљиви авион Ф117А, понос америчке војске. Наш саговорник тиме се уписао у листу српских јунака, што му је трасирало пут да уђе и у дечију књигу „Срби против Нато од 1991. до 1999. године“, коју је објавила Издавачка кућа „Добро дете“.
У данашњој емисији бавимо се темом инклузије која је у наше друштво званично стигла пре 15 година. Докле смо у међувремену стигли, јесмо ли системски прилагођенији потребама особа са потешкоћама у развоју у односу на период пре увођења инклузије и шта са предрасудама, само су нека од питања која отварамо у разговору са гђом Сањом Стојановић, председницом Удружења студената са хендикепом у Крагујевцу и гђом Андреом Димитријевић, председницом Удружења „Сидро“ које се бави пружањем подршке породицама са децом са потешкоћама у развоју.
У данашњој емисији „Док је Сунца“ говорићемо о недостатку љубави као почетку сваког зла.
У суботу, 30. септембра 2023. године, на дан када наша Црква слави Свете Веру, Наду и Љубав и мајку им Софију, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован, уз саслужење братства Храма Светог Саве на Аеродрому, осветио је затворску капелу у Казнено – поправном заводу у Крагујевцу.
Колико је суров живот у затвору, колико је важно прихватање породице и да се осетимо вољеним, о искреном преумљењу и правим покајничким сузама, разговарамо са свештеником Браниславом Матићем, духовником Казнено – поправног завода у Крагујевцу.
У данашњој емисији „Док је Сунца“ водимо вас на предавање „Да ли је могућа школа без саблазни?“ које је у Свечаној сали Саборног храма, у оквиру Госпојинских свечаности, одржао професор филозофије у Првој крагујевачкој гимназији, господин Саша Миленић.
„Саблазни које долазе из процеса наставе и учења углавном су ненаучне, имплицитне и нерефлектоване од стране наставника. Њихово дејство је “паразитско” – помућујуће и греховне ефекте оне производе разрадом и импликацијама у личности ученика, снагом њиховог сопственог, искреног, сазнајног доживљаја. Пример такве саблазни је екстремни номинализам у настави природних наука. У реалном процесу учења, а који се финализује тек у схватању ученика, он функционише као антикосмолошко оповргавање Божје егзистенције. Све општости, па и природне законе, екстремни номинализам интерпретира као теоријске конструкте истраживачког интелекта, као културне конвенције, усвојене на основу утврђених методолошких критеријума науке. Самим тим, екстремни номинализам познаје само научне законе, сугеришући да природни закони, као поредак и правилност иманентна природи, уопште и не постоје. У конјункцији са неексплицираном, а подразумеваном космолошком премисом: “Ако Бог постоји онда и у природи постоји ред”, по модус толенсу, такав став прећутно генерише спонтано извођење логички нужне конклузије да ни Бог не постоји. А заправо, једино што стварно следи, јесте чињеница да номиналистички оријентисана наука, методолошки доследно, самостално конструише научне законе, без претензије да они изражавају икакве законе природе и без интересовања за питање њиховог постојања.
Описана наставна саблазан, непротумачена доследно и до краја, шири међу ученицима лажно, потпуно ненаучно и културно инфериорно уверење како “наука зна да Бог не постоји”. Школа која је одвојена од мисије Цркве тако, реално и неовлашћено, почиње да мисионари уместо и против Ње, непознато по чијем налогу и у чијем интересу. Или још горе, можда ипак добро познато. Зато би у интересу педагошке одговорности и научне валидности школске наставе било корисно покренути повремене разговоре наставника и свештенства о јеванђелском позиву на бригу о малима“, истакао је у свом излагању професор Саша Миленић.
„Освестили смо да нешто са образовањем и школским системом није у реду“
„Школски систем је само сегмент ширег друштвеног система“
„Леп догађај овог првог септембра јесте да је и само Министарство просвете врло свесно потребе јачања емпатије, разумевања, солидарности, осећаја припадности заједници“
„Школа не обавља своју очекивану функцију у подизању вредности друштвеног капитала“
„Нереформисана школа какву смо имали за проблеме са којима се суочавамо била је спремнија“
„Човек неспособан за читање је неслободан“
„Суверенитет нације се заснива на образовању“
Ово су само неке од мудрости које је наш саговорник, гдин Саша Миленић, професор филозофије у Првој крагујевачкој гимназији, изрекао у данашњој емисији „Док је Сунца“ у којој најављујемо и предавање „Да ли је могућа школа без саблазни“. Ово предавање професор Миленић одржаће у оквиру Госпојинских свечаности, 16.септембра ове године, од 18 сати, у Свечаној Сали Саборног храма.
Шта је филотерапија, ко је њен творац, како изгледа примена филотерапије у пракси, у којој мери је филотерапија заживела у Србији и са којим проблемима се људи обраћају филотерапеуту за помоћ? На ова питања одговара наш саговорник, Никола Ачански, мастер филозоф, оснивач и уредник портала „Психопраксис“ и филотерапеут у едукацији.
