Skip to main content

ГОСТОПРИМНИЦА – Патријарх Порфирије „Не говоримо „родноосетљивим“ него српским језиком „

Поруком Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, коју је прочитао Преосвећени Епископ новобрдски г. Иларион, викар Патријарха, отворен је Научни скуп на тему „Правни аспекти и последице Закона о родној равноправности“, 14. марта 2024. године, у Народној библиoтеци Србије, а у организацији Српске Православне Цркве и Матице српске. У писму је Патријарх најпре подсетио да није у могућности да учествује на Научном скупу јер је отишао у Москву на молитвени испраћај новопрестављеног викарног Епископа моравичког Антонија, који ће по сопственој жељи бити сахрањен код Храма Подворја СПЦ где је осамнаест година ревносно служио Господу.

На тему која је сабрала еминентне стручњаке, професоре, докторе наука, Патријарх Порфирије је, између осталог, указао да „Готово акламативна подршка свеукупне јавности, после нашег скупа одржаног на овом месту пре два месеца, поготово у његовим закључцима, снажно манифестује да наш српски православни народ, али ни други народи са којима делимо зраке сунца и ваздух који удишемо, неће да наредна поколења долазе на свет унапред грбава. Десетине и десетине медијских наступа, писама, коментара и порука које су нам стизале, о томе сведоче. Људи који овде живе не пристају на то да мајке и очеви буду родитељи – бројеви један и два, а можда три и четири. Ми не желимо да наша деца не знају ко им је мајка, а ко отац, а да напослетку не знају ни ко су они сами. Ми не говоримо и нећемо говорити „родноосетљивим“ језиком, него – српским језиком. Не пристајемо да било коме због тога што говори српским језиком буду ускраћена људска права, а поготову да због тога буде кажњаван“ – поручио је Његова Светост.

Даље је у писму Патријарх Порфирије истакао:

– Наш народ посебно изражава негодовање због чињенице да се од вртића, преко основних и средњих школа и универзитета, намеће промена свести и начина живота појединаца, а и друштва у целини, промовисањем родне, тачније LGBTQIA+ политике и праксе. Противно сваком демократском начелу је да личне склоности мањине, коју нико не угрожава ни на који начин нити сме да угрожава, постану опште обавезујуће за већину. Ово сабрање: професоре права, научнике, адвокате и друге учеснике, молим да данас и наредних дана предложе које правне мере је потребно да предузмемо, како бисмо у блиској будућности могли да престанемо да се бавимо овим Законом који покушава да, мењајући начин међусобне комуникације, заправо потпуно измени начин нашег живота, наш етос“.

Патријарх је изразио захвалност проф. др Маргарити Питерс, како је истакао, „једном од водећих стручњака светских за проблеме које индукује џендер идеологија и политика, а наш је истомишљеник. Она је допутовала из Брисела да би нам дала подршку, а много је у Европи и свету интелектуалаца попут ње, што сведочи да ми нисмо против демокатских начела и људских права и слободе, него управо – супротно. Црква, Матица, стручна јавност, читав народ, бране људска права и слободе“, навео је Патријарх и потом се у писму захвало Матици српској, која „плови животном матицом свог народа, снажно се борећи за његова права, његов идентитет и самосвојну препознатљивост у галерији европских народа и култура“. На крају писма које је прочитао Владика Иларион, Патријарх је учесницима Научног скупа пожелео срећан и благословен рад.

Научном скупу у Народној библиотеци Србије, између осталих, присуствују викари Његове Светости, Преосвећени Епископ хвостански г. Алексеј и Преосвећени Епископ липљански и војни г. Доситеј.

Програмом је предвиђено да на Научном скупу, својим излагањима, допринос решавању проблема које носи поменути Закон, дају: проф. др Бранислав Ристивојевић, презвитер проф. др Зоран Деврња, проф. др Зоран Павловић, адвокати Мирослав Миња Николић и Миленко Радић, проф. др Игор Вуковић, проф. др Милош Станковић, др Слободан Јанковић, проф. др Срђан Шљукић, проф. др Слободан Владушић, др Милош Станић, доц. др Драган Дакић и презвитер Драган Поповић.

Вест приредила Редакција Радија Слово љубве.

ГОСТОПРИМНИЦА – Отворена подручна канцеларија Агенције за борбу против корупције у Крагујевцу

У Крагујевцу је отворена подручна канцеларија Агенције за спречавање корупције. Канцеларија се налази на петом спрату у згради Градске управе. На свечаном отварању ове канцеларије забележили смо изјаве гдина Дејана Дамњановића, директора Агенција за борбу против корупције и градоначелника Крагујевца, Николе Дашића.

ДОК ЈЕ СУНЦА – протојереј – ставрофор Милић Марковић „Земља за којом сви чезнемо је Царство Божије“

У данашњој емисији „Док је Сунца“ говоримо о праштању. Када је праштање постало део хришћанског учења? Зашто се праштање не помиње у Десет Божијих заповести? Зашто је важно да пре почетка Васкршњег поста свима опростимо? Шта са праштањем када пост прође? Ово су само нека од питања која отварамо у разговору са главним уредником Радија Златоусти, старешином Старе крагујевачке цркве, протојерејем – ставрофором Милићем Марковићем.

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ – Црквени дневник за 14.3.2024. године

У данашњем црквеном дневнику слушаћете:

– СПЦ слави Свету преподобномученицу Евдокију
– Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Св.Пантелејмона у Станову
– Опело и погреб Епископа моравичког Антонија у Саборном храму Христа Спаситеља у Москви
– Научни скуп „Правни аспекти и последице Закона о родној равноправности“ у Народној библиoтеци Србије

ГОСТОПРИМНИЦА – Почиње „Кулиса“, фестивал аматерских позоришта Србије

У организацији Студентског културног центра у Крагујевцу почиње девета „Кулиса“, фестивал аматерских позоришта Србије. Овогодишњи слоган фестивала „Угаси мрак“ инспирисан је јубиларним обележавањем 140 година од када је у Крагујевцу засијала прва сијалица на Балкану. О репертоару овогодишње „Кулисе“ разговарамо са дир. СКЦ-а, Иваном Мараш Јовановић.

ИЗАЗОВИ ИСТОРИЈЕ – Холокауст у виђењу Жељка Шарића

Мр Жељко Шарић промишљао је однос Холокауста и теологије на недавном скупу у Крагујевцу. Он је и уредник зборника „Холокауст и теологија“ који се прошле године појавио након Конференције у Бања Луци на исту тему.