– Српска православна црква данас слави Светог Николу Мирликијског Чудотворца
– Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован у понедељак, 18. децембра 2023. године, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром
– Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар, викар Патријарха српског, служио је свету архијерејску Литургију у 28. недељу по Духовима, 17. децембра 2023. године
У Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Крагујевцу одржано је предавање поводом 130 година од рођења Милоша Црњанског. Предавање под називом „Случај и судбина у романима Друга књига Сеоба и Код Хиперборејаца” одржао је проф. др Мило Ломпар.
Припреми најрадоснијег дана, Божића, искључиво у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недеље пред Божић за које наш народ има и специјалне називе: Детињци, Материце и Оци, као и за дане уочи самог празника, Туциндан и Бадњидан. У овим, припремним, недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти. Најпре очеви и мајке, у трећу недељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано “везују” своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се “дреше”. Пошто је то увек недеља по Светом Николи, то обично “Свети Никола ујутру доноси деци поклоне”.
У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, очеви и деца “везују” мајке (матере), а оне им се “дреше”. У недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца “везују” очеве, а они им се “дреше”. Ово, узајамно, “дрешење” је међусобно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву, празничну, атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове; смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног “везивања” и “дрешења” деце и родитеља јасна је; припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског – Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога.
У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он – Божић – Љубав, која је “свеза савршенства”, и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно “везујемо” и “дрешимо”. То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни.
Премијера мјузикла „Седам смртних грехова безначајне средње класе“ К.Вајла и Б.Брехта, у продукцији Опере Нова Крагујевац, биће уприличена сутра од 20 часова у Књажевско-српском театру.
Након великих корака које је Опера Нова начинила у циљу утемељења и развоја оперске сцене у Крагујевцу, овог пута ће се на репертоару наћи респектабилно дело које је из непознатог разлога запостављено на нашим просторима, што и те како није случај на светској уметничкој сцени.
Овај свевременски, сатирични комад је плод последње сарадње два велика уметника, Курта Вајла и Бертолда Брехта. Премијерно је изведен 07. јуна 1933. у Паризу.
Радња прати девојку Ану на њеном седмогодишњем пропутовању кроз седам различитих градова. Ана има само један циљ – да заради новац за своју породицу у Луизијани по сваку цену. Растројена између својих моралних начела и потребе да заради новац, сваки пут када пожели да прати своје срце, практична и цинична страна њене личности је у томе спречи. Све оно што се испречи на путу ка згртању новца смртни је грех. Расцеп њене личноси је очигледан – Ану играју две особе. Ану И тумачи соло певачица, а Ану ИИ глумица. Анину породицу тумачи мушки квартет.
Духовита и приступачна музика Курта Вајла уз мноштво пародија на разне музичке стилове савршено прати сатиру Брехтовог либрета.
Сплетом околности због којих су два изврсна уметника Брехт и Вајл били принуђени да напусте своју земљу, ово ремек дело је настало у Француској уместо у Немачкој 1933. године. Опера Нова Крагујевац поставља ову представу 90 година касније у нади да се таква времена никада више неће поновити.
Директор продукције – Миљан Белоица
Редитељ – Марко Мисирача
Диригент – Иван Марковић
Превод и адаптација – Марија Ракочевић
Сценограф/костимограф – Ана Колбјанова
Музички аранжман – Милорад Маринковић
Сценски покрет – Анђелко Берош
„Житорпродукт“ се први пут помиње под тим именом 1955. године када је дошло до спајања Градског млинског предузећа „7. јули“ и предузећа за откуп жиратирца „Житопромет“. Ово предузеће је настављач богате историје Парног млина Димитрија и браће Павловић-Бојаџић.
Емисија је суфинансирана средствима Града Крагујевца који се нужно не мора слагати са ставовима изнетим у подржаном пројекту.