Српски композитор Петар Коњовић истице се међу југословенским музицарима својим плодним стваралаством и својим свестраним ђелом. Коњовиц је његовао све главне области музике, и оне, гђе је традиција постојала, и оне, гђе је требало све испоцетка градити. Писао је соло пјесме и разне врсте зборова а цапепелла и уз пратњу клавира. међу њима се морају споменути Враголан, Загорски пејзази, а од најновијих Татко Стојанов (1948). Његова најзнацајнија оркестарска ђела су на На селу, а из посљедњег стваралацког раздобља Макар Цудра и Јадрански цаприццио (за виолину и оркестар). Вазан је Коњовицев допринос коморној музици, коју је обогатио с два гудацка квартета и двије суите за дуваце. Али највазније мјесто у његову цјелокупном опусу заузимају опере Милосева зенидба, Кнез од Зете, Коштана и Сељаци.