Налазимо се у припремним недељама за Велики Пост, а ове недеље смо у цркви могли да чујемо причу о Митру и Фарисеју, која метафорично говори о потреби смирења. То је тема о којој желимо данас да разговарамо са нашим гостом, протонаемсником Мирољубом Младеновићем, парохом Цркве Свете Петке у Виноградима.

„Блажен је, братијо, онај који има смирење. Велико је смирење. Оно покрива душу од сваке страсти и од сваког искушења. Када је свети Антоније видио разапете све мреже ђаволље, и уздахнувши, упитао: “Па, ко ће их избјећи?“, Бог му је одговорио: “Смирење их избјегава“. И што је још чудније, додао је: “Она га се чак ни не дотичу“.Заиста нема ничег моћнијег од смиреноумља, нити га шта побјеђује. Ако се смиреноме деси нешто непријатно, он се истога часа окреће себи. Он осуђује себе као да је то заслужио. И неће себи дозволити да било кога укоријева, да на другога сваљује кривицу. Тако пролази без смућивања, без жалости, са потпуним спокојством.“