Гост данашње емисје „Гостопримница” је познати крагујевачки вајар Зоран Илић, кога у нашим, овдашњим чаршијским али уметничким круговима Креагујевчани ословљавају карактеристичним надимком Брада.
Господин Илић, рођен је баш прекопута наше Саборне цркве, и иако је на почетку требао да постане фризер за даме, изгледа да га је сама локација његовог рођења предодредила за нешто више и узвишеније.
Почео је као и многи његови ликовно надарени вршњаци у уметничком студију Дома омладине а потом је ѕавршио ликовну академију у Београду. Радио је дуго у крагујевачким средњим школама – ШУП-у – Този Драговићу али и и у Дирекцији за урбанизам.
Први пут је боравио у Хиландару давне 1982. године и од тада се Светој гори враћао преко 20 пута.
Наш данашњи гост је и хаџија јер је пре шест година био, и то баш за Васкрс на хаџилуку у Светој земљи.
Његов рад инспирисан је вером, православљема али и српском историјском и духовном баштином и заоставштином. Радио је дуго и на рестаурацији бројних цркава на ширем нашем подручју.
Аутор је монументалног крста који стоји на улазу у наш град и један је од најпрепознатљивијих градских симбола али бисти историјских личности попут споменика краљу Александру код Соколане у Старој Колонији или Јовану Ристићу са оне стране Лепенице.
Баш због тога као човек и уметник не може да схвати да се овај град ниакда нијеодужио, макар бистом, кнезу Милошу Великом – који га је како он каже – Крагујевцом и учинио.