БРАТИСЛАВ МИЛАНОВИЋ, ПИСАЦ

19. marta 2016. Napisao admin

Гост, односно гости данашње „Гостопримнице” су писац Братислав Браца Милановић и његова супруга Гордана Гоца Милановић.

Милановић (рођен 1947. године у Цветојевцу)пише подједнако и поезију и прозу, за децу и одрасле, драмске текстове…
Објавио је до сада 11 књига: збирки песама, приповедака, романа, сценских приказа и драмолета изведених у Књажевско-српском театру, „Абрашевићу”, Удружењу Крагујевчана у Београду, на Великом школском часу…
Поводом шездесете годишњице цркве у Цветојевцу на отвореној порти изведена му је документарна драма „Задужбина грешног хаџије”.
За Велики школски час, пре три године направио је избор из поезије преминулог песника Слободана Павићевића и урадио драматизацију под именом „Човечанство нек погледа на сат”.
Његово стваралаштво заступљено је у више антологија и зборника а његов опус превођен је на енглески, француски,мађарски, пољски и словачки језик.
Деценијама се бавио и новинарством и годинама био уредник листа „Путар”.
За књигу прича „Раскол” (1983) добио је престижну књижевну награду „Исак Самоковлија”, а прошле године и „Ђурђевданску награду” града Крагујевца за књижевност.

Гостопримница

Пастирска поука – јереј Иван Антонијевић

18. marta 2016. Napisao admin

Данас на ваша питања одговара јереј Иван Антонијевић из храма Светог Саве на Аеродрому. Он нас учи како да живимо живот за који нас је Господ створио.

Пастирска поука

Еко инфо – Штедња електричне енергије

16. marta 2016. Napisao admin

Колико је важно штедети енергију и на који начин је можемо штедети? Који уређаји које користимо у свакодневном животу троше највише а који најмање струје? Да ли је истина да сваки пут када користимо електричну енергију производимо ефекат стаклене баште? Наш данашњи саговорник је директор огранка Електродистрибуције у Крагујевцу Зоран Стошић.

Еко-инфо

Сећање на игуманију Михаилу – разговор са протојерејем-ставрофором Драгославом Степковићем I део

15. marta 2016. Napisao admin

Блаженопочивша игуманија Михаила провела је у монашком подвигу 80 година и уснула у Господу у својој 98 години живота. 68 година је била игуманија Рудничког манастира Благовештења. Била је најстарија монахиња у Српској православној цркви. Њеног богатог подвижничког живота сећа се протојереј-ставрофор Драгослав Степковић, свештеник у пензији, који је написао и књигу о игуманији Михаили у издању крагујевачког „Каленића“-

Слушамо први део разговора са оцем Драгославом о томе како је изгледало монаштво у Шумадијској епархији педесетих, шездесетих и седамдесетих година прошлог века, ко су биле руске монахиње које су насељавале тадашње манастире у Србији и како су оне утицале на српско женско монаштво и како се у једном таквом манастиру обрела будућа мати Михаила.

У жижи заједнице

Катихизис – Велики Пост

15. marta 2016. Napisao admin

Теолог Драган Степковић данас нас води кроз тему Великог Поста. Ниједан пост не личи на онај претходни и увек имамо шта из њега да научимо.

Катихизис

Александар Гајшек на промоцији Антологије „Агапе“

14. marta 2016. Napisao admin

У четвртак, 10. марта, у Крагујевцу је промовисана друга књига антологије „Агапе“ састављена од одабраних разговора из култне ТВ емисије Студија Б, чији је аутор новинар Александар Гајшек. Ово је била прилика да наши суграђани чују понешто и из Гајшекове животне приче која га је довела до ауторства над једном оваквом емисијом за коју је Матија Бећковић рекао да сваком гледаоцу који је прати треба доделити диплому.

Од 10 до 13

ПРВОСЛАВ СЛАВА ИЛИЋ, СЛИКАР

12. marta 2016. Napisao admin

ГОСТОПРИМНИЦА – место телесног и духовног укрепљења

Заиста, заиста, кажем вам: ко прима онога кога пошаљем, мене прима, а ко прима мене, прима онога који је мене послао.

У новом издању емисије Радија „Златоусти” – „Гостопримница” у којој наше сагооврнике обилазимо у њиховом, природном – радном и стваралачком амбијенту, наш овонедељни саговорник био је крагујевачки сликар Првослав Илић – Слава.

Као и сама уметникова појава и изглед, такав је и његов радни простор у атељеу у Карађорђевој улици где, када одшкринете врата његовог атељеа, попут времеплова закорачите у један давно прохујали и нестали свет. На свега десетак квадрата – све је ту. И радови, платна са мотивима давно „угашених” воденица, шумадијски пејзажи и шумарци, напуштене и разрушене сеоске школе и црквице, чаршијска калдрма, квартови којих се још сећају само ретки преостали стари Крагујевчани, дрвореди градских липа и топола, давно нестале и (по)рушене кафане…