„Од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба“, чувена је мисао која се преноси са генерације на генерацију. Да и лепи догађаји, попут поласка детета у школу, могу бити стресни и изазвати ролекостер емоција, доказ је управо период када дете прелази из предшколског у први разред.

Ако знамо да је прелазак детета на следећи ступањ развоја нешто што је природан процес који сваки родитељ за своје дете жели, зашто онда родитељи доживе стрес када им дете полази у основну школу? Да ли родитељи са ових простора желе да им деца заувек остану њихове бебе, да ли је то страх од непознатог, неповерење у институције или је пак неповерење у сопствено дете и његово сналажење у колективу? Јесу ли у питању и нездраве амбиције родитеља и страх да дете неће испунити очекивања и породице и окружења и околине? И где су у свим тих страховима, дилемама и бризи – деца? Како припремити и дете и родитеље на полазак у први разред, шта дете треба да зна приликом поласка у школу, ко треба да бира учитеља/учитељицу – родитељи или стручна служба? Како припремити децу са тешкоћама у развоју за полазак у школу и шта значи правилно држање оловке? Ово су само нека од питања која данас отварамо у разговору са председницом Актива психолога и педагога Града Крагујевца, госпођом Мирјаном Милосављевић, психологом у ОШ „Вук Караџић“.