ПАСТИРСКА ПОУКА – јереј Немања Младеновић

Овога пута ваша питања су се углавном односила на брак и породицу, као и на исповест. Због тога смо за саговорника изабрали јереја Немању Младеновића пароха Светосавског храма у Крагујевцу.

ПРИРОДОМ ДО ЗДРАВЉА – Како бити активан и здрав, а стар

Циклус емисија „Природом до здравља“ које уређује специјалиста фармакологије Верољуб Бата Марковић бавиће се темама активног здравог старења и посвећен је пре свега слушаоцима старијим од 55 година. Основне ствари које треба да имамо у виду је да особе трећег доба имају свој стил живота, већ утврђене менталне концепте … Једини прави приступ овим људима је холистички где се интегришу сви ресурси ради унапређења сопственог здравља.

Јулско-августовска ТВ хроника Епархије шумадијске „Верујем“

Јулско-августовска емисија телевизијске хронике Српске православне епархије шумадијске под називом „Верујем“ коју заједнички продуцирају Радио Златоусти и ТВ Канал 9 емитована је у недељу 4. септембра. У новој емисији можете погледати како је обележена слава Светоуспењског храма у Крагујевцу и слава Храма Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу, затим прилоге о посети генерала Љубише Диковића Његовом преосвештенству епископу шумадијском г. Јовану, освештавању темеља болничке капеле у Аранђеловцу, слави заједнице „Земља живих“ у Брајковцу, призиву Светог Духа на ученике Богословије „Свети Јован Златоусти“ као и како је прошло отварање изложбе посвећене Светој краљици Јелени Анжујској у оквиру Седмих Госпојинских свечаности у Крагујевцу.
Овом приликом вас подсећамо да Радио Златоусти сваке недеље од 11 сати емитује радио хронику „Верујем“ Српске православне епархије шумадијске, као и да је отворен званични веб сајт на You tube каналу под називом Епархија шумадијска – web tv на којем можете пронаћи како ТВ хронику „Верујем“ тако и појединачно разне прилоге.
Аутор хронике је новинар Гордана Јоцић, сниматељ и монтажер Бојан Пауновић.

Линк на коме можете погледати јулско-августовску ТВ хронику „Верујем“ је https://www.youtube.com/watch?v=eKcSbNR9Oo4

ОД 10 ДО 13 – Нова књига Татјане Јанковић „Данас сам била у нашој кући”

Данас нам је у студију гостовала књижевница Татјана Јанковић која је представила своју нову књигу, збирку прича „Данас сам била у нашој кући”, која је изашла из штампе прошле недеље. Издавач књиге је Народна библиотека „Вук Караџић” у Крагујевцу а, рецензенти дела су Васа Павковић и Марина Шур Пухловски.

KАТИХИЗИС – О псовкама

Срби су народ који је нажалост за многе ситуације смислио псовке. Псују се највеће светиње човека од мајке до сунца, а псују се нажалост често и Бог, Богородица и разни свеци. О псовкама говори и наша прва емисија из јесењег циклуса Катихизиса. Зашто је то ружно и непристајно, и зашто је то грех? Уредник и водитељ је теолог Драган Степковић.

Каква је судбина Телевизије Крагујевац?

Према ономе што смо данас могли да чујемо на синдикалном састанку који је истовремено био и Конференција за медије Радио-телевизије Крагујевац, судбина ове крагујевачке телевизије је сада у рукама Министарства привреде. Оно би, наиме, током ове или следеће недеље требало да активира своју Комисију за контролу уговорних обавеза купца и да преиспита да ли је купац исплатио плате и доприносе за други крај априла и почетак маја, и ако купац не достави те доказе, Комисија не би могла да има другу опцију осим оне да активира гаранције банке од 150,000 евра које опет не иду у руке радника РТК него самог Министарства. (Нејасно је да ли би Комисија преиспитала и да ли ће купац до 1. октобра, то јест за наредних 25 дана, уложити 150.000 евра у опрему што је такође његова уговорна обавеза.) Банка би даље „гонила“ купца, а што се тиче радника РТК (њих 67.) уколико се овај сценарио оствари постоји само један пут који се рачва у два крака, то је пут раскида приватизације што за раднике значи да ће или морати да сачекају да их купи неко нови у новом процесу приватизације, или да ће постојећи РТК отићи у стечај.
Радници РТК се сада надају да купац Радојица Милосављевић који је само једном посетио ову медијску кућу од када је купио у октобру прошле године (то јест за 11 месеци) и нико, или нико бар да се зна, од радника нема чак ни његов број телефона, неће да дозволи да га банка гања за 150.000 евра, те да ће ипак изнаћи начин да им исплати априлску плату и аконтацију за мај. Али шта то даље значи за њих? Ништа сем да следећих шест месеци наставе да раде без плате, и да се тако број неисплаћених плата увећава од садашњих пет и по до будућих потенцијалних 10 и по.
О судбини РТК говори и Драган Милановић председник Уједињених гранских синдиката „Независност“ за област културе, уметности и информисања.

Директор библиотеке Мирко Демић о књизи разговора са историчарем и академиком Андрејем Митровићем

Гост у данашњој емисији „Од 10 до 13” био је директор Народне библиотеке „Вук Караџић” из Крагујевца – Мирко Демић.
Повод за његово гостовање на Радију „Златоусти” је ново издање едиције „Одговори” Милоша Јефтића, новинара Радио Београда – „Употреба историје” сачињених од разговори аутора са Андрејом Митровићем, нашим познатим историчарем и академиком рођеним у Крагујевцу.

ЗВОНКО БОЖОВИЋ, ОПАНЧАР – МАЈСТОР ИЗ СТАРЕ ЧАРШИЈЕ

Легендарну радњу у Карађорђевој улици број 11, тада само као опанчарску отворио је Звонков деда Рајко 1964. године. Иако је завршио Саобраћајну школу Звонко Божовић, гост данашње „Гостопримнице” није попут својих другова потражио ухлебљење у „Застави” и Хитној помоћи већ је по одслуженој војсци 1984. године преузео посао од деде. Занат је изучио код деде који је до своје смрти 1998. године волео да „поседи” у радњи а и проширио га уз Рајков благослов и на обућарски, завршивши школу у Обреновцу.
– Данас опанци слабо кога интересују. Годишње продам око 40 пари, махом нашим људима који живе у иностранству, као сувенире када дођу на одмор за Ускрс, Божић и Нову годину, каже он.

Ипак, не одустаје. Разговор са њим је и прича о старој, крагујевачкој чаршији и калдрми које више нема.
Да доживљај буде потпун и Звонкова супруга Славица уклопила се у опанчарску фамилију брѕо по удаји, заволела стару српску одећу и обућу и данас је једна од малобројних који израђују народну ношњу: антерије, јелеке и фермане.