„Овогоишњим програмом 57. Опленачке бербе и Сабора изворног народног стваралаштва, одржаћемо континуитет у трајању манифестације, то је оно што је најважније. Сачуваћемо ту нит културе и тадиције коју Опленачка берба и Сабор негују, али ове године ћемо у знатно измењеном формату обележити манифестацију као такву“, каже за радио Златоусти директорка Туристичке организације Опленац, Љиљана Тодоровић.
У данашњем издању о томе како ће под коронавирусом бити организована овогодишња, традиционална манифестација Опленачка бебрба, која се одржава упркос коронавурусу, открива новинарка Ана Брзаковић са својом гошћом:

У оквиру званичног програма „Октобарских свечаности”, Народни музеј Крагујевац организује изложбу чувеног уметника Лазара Вујаклије (1914-1995.)
Од 1. до 15. октобра у Малом ликовном салону Народног музеја Крагујевац биће изложена његова мапа графика – литографија (20 листова) под називом „Запис о Даринки” из 1969. године, а из Збирке графике Одељења за историју уметности Народног музеја Крагујевац. Тим поводом разговарамо у данашњем „Кутку за ликовни тренутак” са Tатјаном Милосављевић, музејским саветником из Народног музеја.

На летњој сцени СКЦ-а у среду, 30. септембра представљена је збирка песама „Песме о кавезу” аутора Ивана Новчића, песника из Краљева.
Књига ангажованих песама Ивана Новчића подељена у циклусе уводи нас у токове живота у поетском простору који аутор дефинише као кавез. У њему се преплићу мотиви економских миграција и уздржаног комфора у којем савремени човек битише. Новчић залази дубоко испод коре, наизглед, уређеног друштва и експлицитно сведочи његове дамаре. Он је очевидац и актер, али и (не)заштићени сведок кризе друштва и саме културе. Имали сте прилике да чујете самог аутора како чита своју поезију а о књизи у данашњој „Гостопримници” разговарамо са Ненадом Глишићем, водитељем вечери и уредником књижевних програма СКЦ-а и самим аутором Новчићем који ће нам прочитати још једну песму.

У Винско ракијском хабу у „Кући Ђуре Јакшића” одлучивши да од сада па на даље задњи дан септембра сваке године буде обележен као крај сезоне печења ракије.
– Дубоко верујемо у то да је ракија стратешки производ ове земље а посебно нашег Региона јер се баш овде прави најбоља ракија на свету, каже Ненад Поповић, директор Регионалне агенције за економски развој и уједно домаћин овог скупа, додајући да се нада да ће од следећа године од овог датума направити манифестацију која ће трајати две-три недеље.
У среду, 30. септембра у Хабу своје ракије представиле су три дестилерије: „Чолић” из Кутлова, „Поповић” из Прогореоца код Аранђеловца и „Драмић” из Крагујевца.
Да је овако конципирана манифестација пун погодак сматрају и отац и син Ненад и Димитрије Поповић из истоименог подрума и дестилерије а и по Јованки Маровић из подрума „Драмић” из Цветојевца Шумадија је као регија најпрепознатљивија по шљиви и по ракији.