У данашњој емисији представљамо вам књигу „Коју славу славиш“ Момчила Петровића. Аутор нам појашњава зашто је баш слава била тема о којој је одлучио да напише књигу, како је извршио поделу слава у Срба, да ли смо ми, Срби, једини народ који слави славу и зашто нам је слава толико важна.
ВЕЛИКИ ОДМОР (59) – Положај ромске националне мањине
У данашњем издању „Великог одмора“ говоримо о Ромима и положају ове мањине у нашем друштву.
ЧИТАОНИЦА – „Коју славу славиш“ Момчило Петровић
У данашњој читаоници представљамо вам књигу “Коју славу славиш” Момчила Петровића.
Аутор књиге „Коју славу славиш“, Момчило Петровић је новинар који је освојио бројна признања за репортаже објављиване у дневним и недељним листовима. До сада је објавио књигу интервјуа “Питао сам Албанце шта желе… а они су рекли: републику, ако може”, збирку прича “Бенсединска година”, романсирану биографију “Гаврило Принцип, једна бесмртна младост”, коаутор је књиге “Српско православље”, као и књиге “Коју славу славиш”.
Зашто је Момчилу Петровићу слављење славе толико важно да је српској слави посветио читаву књигу, одакле потиче слављење славе, да ли је истина да само Срби славе славу, зашто нам је слава тако битна И зашто, са друге стране, тако мало знамо о светитељима које славимо као заштитнике наших домова и породица… да ли је за све крив комунизам, може ли нам неко узети нешто тако дубоко уткано у наше биће као што је вера…колико су се славски обичаји мењали од првих прослављања слава па на овамо и на који начин је извршио поделу слава и светитеља које славимо, појашњава нам наш данашњи саговорник, Момчило Петровић.
ГОСТОПРИМНИЦА – Устоличен Његова Светост Патријарх Српски Господин Порфирије
У Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, у петак, 19.фебруара 2021.год. устоличен је 46. предстoјатељ Српске Православне Цркве, Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије.
Свечани чин устоличења новоизабраног Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског г. Порфирија започео је саборном светом архијерејском Литургијом у Светоархангелском саборном храму.
Послушајте прву беседу Њ.С.П.С.Г. Порфирија:
ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ- ДАНАС УСТОЛИЧЕЊЕ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г. ПОРФИРИЈА
Свечани чин устоличења новоизабраног Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског г. Порфирија започео је 19. фебруара 2021. године саборном светом архијерејском Литургијом у Светоархангелском саборном храму у Београду.
Светом Литургијом началствује новоизабрани првојерарх Српске Православне Цркве, уз саслужење отачаствених архијереја, свештенства и верног народа.
КОМУНАЛНО ЧОШЕ 19.2.2020.
Преносимо Вам информације о данашњим искључењима воде и струје:
Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског.
Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Звона на храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски (фотогалерија).
Његову Светост Патријарха српског Порфирија даруј Господе Својој Светој Цркви у миру, здрава и читава, часна, дуговјечна и да правилно управља ријечју Истине Твоје! Достојан, на многе године!
ДОСТОЈАН!
Новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу је завршио у Чуругу, а Змај-Јовину гимназију у Новом Саду. Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), у манастиру Високи Дечани, на Томину недељу 1985. године.
Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, када га је блажене успомене Епископ рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски Павле, у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона.
На последипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. године, када по благослову Епископа бачког др Иринеја долази у манастир Светих архангела у Ковиљу, где је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана.
За њим у манастир долази мноштво младих монаха и искушеника. То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, уметницима, популарним глумцима и рок музичарима, поготово из Новог Сада и Београда. Од тада се игуман Порфорије, посебно ангажује и на лечењу оболелих од болести зависности. У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу „Земља живих“, која је признатa као најуспешнији пројекaт за лечење наркоманије, а данас, под руководством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије.
На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Београду 14. маја 1999. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епархије бачке.
На тему Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог, докторирао је 2004. године на Богословском факултету Универзитета у Атини.
Чувеног психијатра, академика др Владету Јеротића, на Богословском факултету је наследио на катедри Пастирске психологије. Његова предавања, посећена су не само од студената матичног, него и других факултета у Београду.
Заједно са групом стручњака: психолога, лекара, криминолога, социолога, владика Порфирије оснива грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова.
Епископ Порфирије је, већ деценију, не само председник Управног одбора, него и прави spiritus movens Хуманитарног фонда „Привредник“, који обезбеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност.
Републичка Скупштина га је, као представника свих Цркава и верских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, а за свог председника Савет га је изабрао 2008. године. Као председник Савета Републичке радиодифузне агенције, епископ Порфирије је заступао дугорочне интересе друштва и грађана, независно од политичких утицаја.
У радиодифузном спектру Србије од тада се чују и црквене радио станице. Дао је кључни допринос покретању низа радијских и телевизијских емисијa које се баве религијским темама.
Свети Архијерејски Сабор му 2010. године, поверава дa утемељи свештеничку службу у Војсци Србије. Плодови његовог рада на том пољу, нису само одговарајући законски прописи, већ и одабир војних капелана, организација и опремање храмова у касарнама и вршење првих богослужења.
Своје стручне богословске радове Епископ Порфирије је објављивао у часописима код нас и у свету. Учествовао је у великом броју научних конференција и симпосиона широм света.
Владика Порфирије, као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, на само у Отаџбини, а односе личног пријатељства и блиске сарадње негује и са свештеницима и представницима других Цркава и верских заједница.
Говори грчки, енглески и немачки, и служи се руским језиком, a његов стил комуникације увек је прилагођен саговорницима.
У трон Митрополита загребачко-љубљанских истоличен је 13. јула 2014. године у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу. Свечану архијерејску Литургију служио је Патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске Цркве и других сестринских Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивoг народа.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Свотог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског. Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију.
ГОСТОПРИМНИЦА- ЛАУРЕАТ СВЕТОЗАР РАПАЈИЋ НА ДОДЕЛИ СТАТУЕТЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ
Статуету Јоаким Вујић коју Књажевско-српски театрар у Крагујевцу додељује за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији, уручена је синоћ професору и редитељу Светозару Рапајићу.
Рапајић је за Радио – телевизију Крагујевац рекао да је то највећа позоришна награда и да је поносан што је у друштву „корифеја, легенди“, њених досадашњих лауреата.
Прошло је 60 година мог професионалног рада и после целог тог времена, после разних и мука и задовољстава, и свега тога, долази ова круна и неки доказ да све што то смо радили и што смо се мучили није било узалуд, да је оставило неког трага, рекао је Рапајић.
Прстен са ликом Јоакима Вујића додељен је редитељки Андјелки Николић, а годишња награда театра глумцу из Крагујевца Чедомиру Штајну.
Уручењем традиционалних признања и премијерним изводјењем представе синоћ је обележен Дан театра у Крагујевцу, у знак сећања на Сретење пре 186 година, када је у Крагујевцу изведена представа Јоакима Вујића „Фернандо и Јарика“.
На сцени театра изведена је синоћ представа „Генерали или сродство по оружју“ по тексту Борислава Пекића у режији Марка Мисираче.