Слава Епархије шумадијске поклопила се ове године и са обележавањем дана Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару. Ради оба повода одржана је Света архијерејска литургија у Барајеву, где је беседио протојереј-ставрофор др Зоран Крстић. Ми вам данас преносимо његову беседу.
ГОСТОПРИМНИЦА – Сви можемо да постанемо свети
Сви можемо да постанемо свети као свети Василије Острошки, рекао је између осталог Његова светост патријарх српски г. Порфирије у беседи поводом празника Светог Василкија Острошког у истоименом храму на Бежанијској коси. Да послушамо одломак из те беседе.
ГОСТОПРИМНИЦА – Данас је Побусани понедељак
Данас је Побусани понедељак, кога неки сматрају и Васкрсом мртвих. Више о овом празнику чујмо из Мисионарског писма владике Николаја.
ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 13.05.2024.
У данашњем издању Хришћанских меридијана за Вас доносимо :
– О Побусаном понедељку
– Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован богослужио у Селевцу
– Патријарх Порфирије на слави храма Светог Василија на Бежанијској коси
– Патријарх Порфирије крстио принцезу Марију Карађорђевић
– Сазван Свети Архијерејски Сабор СПЦ
ЕТНО СРБИЈА – ЛОВАЧКО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ. ШУМАДИЈА КОЛЕВКА ЛОВСТВА
„Лов је најстарија делатност човека која се обликовала кроз историју, од првобитне заједнице до данашњег дана. Лов је обликовао односе међу људима, уређивао их и усмеравао у њиховим заједницама у неписане друштвене норме. У еволуцији човека најдужи део припада стварању ловачке културе која се развијала од праисторије све до првих земљорадничких култура на нашој планети. Кроз историју човечанства, ловство је било саставни део свакодневних друштвених односа и одраз општег културног правца. Зато су у свету, просторно и временски, обликоване различите ловачке етичке норме.
Кроз историју људске заједнице настајала су, развијала се и поштовала неписана правила која су уређивала лов, право на плен, односе међу ловцима и односе ловаца према дивљачи. То наслеђе и неписану културну традицију треба чувати и употпуњавати новим нормама, које је донело време еколошких невоља и претеће угрожености природе, чији су саставни део човек и дивљач.
Кроз историју, ловишта у Србији су била на раскрсници источних, балканских и западних култура. Ипак, наше данашње ловство се обликовало, пре свега, под утицајем источнобалканског ловства. Заснован на тој традицији, настао је наш етички кодекс -Кодекс ловаца Србије, који одређује природна и морална правила као и односе између права и дужности у ловству.“ (https://www.lusumadija.rs)
О ловачком наслеђу Србије и Шумадији као колевци организованог ловства данас говоримо са Светом Маџаревићем. Након 50 година стваралаштва и још више објављених књига, међу којима су најбројније оне које говоре о лову, Света Маџаревић спада у врсту аутора који је својим радом у великој мери допринео очувању културног добра од заборава. Писао је за више листова, дуго година имао је ауторску емисију на Радио Крагуејевцу, али је ипак своје писање највише посветио лову.
Завичајност и завичајно истраживање за Маџаревића представљају част јер је рођени Шумадинац и цео радни век провео је на овим просторима.
ГОСТОПРИМНИЦА – Премијера мјузикла „Грк Зорба“ у Књажевско-српском театру
Књажевско српски театар упустио се у озбиљан изазов продукцију бродвејског мјузикла „Грк Зорба“ коју је прославио у своје време истоимени филм са Ентони Квином и Иреном Папас. Ансамбл од 20 људи плус сви они около данас ће представити свој рад Крагујевчанима. Више о премијери чућемо од Воје Лучића који је био укључен у продукцију.
ГОСТОПРИМНИЦА – Слава ваљевског црквеног Радија Источник
Наше колеге из ваљевског Радио Источника данас прослављају своју славу. Тим поводом чули смо се са протонамесником Слободаном Алексићем главним и одговорним уредником Радија Источник да му честитамо и чујемо каква су њихова медијска искуства.-
ГОСТОПРИМНИЦА – Слава Епархије шумадијске у Барајеву
Српска православна епархија шумадијска данас прославља своју славу и то у Барајеву где су се око свете трпезе окупили заједно клирици и епархијани. Из Барајева и храма Спаљивања моштију Светог Саве који данас слави своју храмовну славу јавља нам се протојереј-ставрофор Милић Марковић.