Skip to main content

ХРИСТОС У СРПСКОЈ КИНЕМАТОГРАФИЈИ (5) – „Доротеј“

Са протонамесником Владном Костадиновићем у петом издању овог серијала разговарамо о невероватном филму за своје време „Доротеј“ сачињеном по књизи и сценарију Добрила Ненадића.

ГОСТОПРИМНИЦА – Изложба антиратне карикатуре „Портрет победника“ Миће Милорадовића

У оквиру Октобарских свечаности у понедељак, 14. октобра у Дому омладине отворена je изложба антиратне карикатуре Милете Миће Милорадовића „Портрет победника“.

Милета Мића Милорадовић рођен је 1948. године у Крагујевцу.

Милета Мића Милорадовић прву карикатуру објавио у листу Младост 1966. године. Од тада објавио је мноштво карикатура у „Јежу”, „Политици”, „Борби”, „Нину”, „Дуги”, „Новостима”, „Данасу”, „Светлости”, „Павлихи” и осталим новинама. Учестовао је на више од 500 конкурса за карикатуру, широм света. Добио 150 награда. Илустровао бројне књиге.

Објавио књигу карикатура „Црно на бело” у „Јежу”, „Сликовницу за одрасле” заједно са Душком М. Петровићем, „Од версах мештри” са Драгомиром Брајковићем, „Лопта лопта лоптица”, са Бранком Ловренским и Николом Дмитровићем, „Узбуна” са Светозаром Ђурђевићем, „Четири аса” са Рашом Папешом, Александром Димитријевићем и Драганом Рајичићем, „Земља Радојева” са Васком Ивановићем, „Ненаручене приче”, анегдоте о познатим Крагујевчанима, „Карађорђевићи и Обреновићи у анегдотама”, у два дела.

Изложба је отворена до 13. новембра.

ГОСТОПРИМНИЦА – Пројекција филма „Љубав твоја – непослушност моја“ у Крагујевцу

У Књажевско – српском театру у недељу, 20. октобра 2024. године, у 20 сати, почиње пројекција филма „Љубав твоја – непослушност моја“. Овај филм аутора Луке Ђурапчевића из Подгорице говори о покајничком путу и метаноји срца код младог човека који је хук са трибине и припадност навијачким групама заменио литургијским животом.

Пројекција филма је хуманитарног карактера и улаз је на бази добровољног прилога за помоћ угроженим српским вишечланим породицама и манастирима на Косову и Метохији. О овом догађају разговарамо са промотером филма, Катарином Радовић.

МОЈ ДОБРИ РОДЕ (4. издање) – „Моји су очеви где се гусле чују“

„Концепт родољубља Алексе Шантића излази из националних оквира активистичког типа који се везује за ослобођење. Он је био песник врло родољубив у једном ширем контексту, а то је борба за социјалну правду унутар своје заједнице, борба за равноправност и уопште код њега је био доминантан хришћански концепт. Обојица песника су изузетно значајна када је реч о родољубљу, иако се неретко њихово стваралаштво сагледава у контексту данашњег односа према родољубљу…“, између осталог поручио је др Бојан Чолак. Са др Бојаном Чолаком са Института за књижевност и уметност у Београду, данас говоримо о храбрости која је била потребна да (тада) певају о темама о којима Шантић и Дучић певају, њиховом ослањању на „традицијску културу“ и начину проистицања и проналажења аутентичних лирских гласова из те културе.

ГОСТОПРИМНИЦА- Предавање 1941 и Срби

Др Немања Девић, научни сарадник Института за савремену историју, у Народној библиотеци „Вук Караџић“ у Крагујевцу, у понедељак, 14. октобра 2024, у оквиру Октобарских свечаности, одржао је предавање „1941. и Срби“. Модератор је био Владимир Стефановић, а ми Вам преносимо део предавања:

КРАГУЈЕВАЦ, МОЈ ГРАД (3) – „Постоји ли крагујевачка култура?“

Постоји ли крагујевачка култура, тема је треће емисије из серијала „Крагујевац, мој град“. Ово питање постављамо следећим саговорницима: гдину Саши Миленићу, професору филозофије у Првој крагујевачкој гимназији, презвитеру Горану Анђелковићу, свештенику епархије Западно – европске, Миодрагу Стојиловићу, публицисти и новинару и др Александру Руднику Милановићу, архитекти.