У петак друге недеље Часног поста, 14. марта 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Литургију Пређеосвећених Дарова у храму Преображења Господњег у Смедеревској Паланци, архијерејско намесништво јасеничко.

Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: архимандрит Евтимије (Јутрша), који је непосредно пред Литургију исповедио свештенство јасеничког намесништва, архимандрит Петар (Драгојловић), протојереј Драган Икић, протонамесник Далибор Новаковић, протонамесник Срђан Ковачевић, јереј Милош Никодијевић, протођакон Иван Гашић и ђакон Владимир Степановић.

Високопреосвећени се обратио свештвенству и верном народу пригодном беседом у којој је између осталог рекао:
„Налазимо се на крају друге седмице овог Васкршњег поста. Кажем друге седмице, а данас је петак. Зашто? Зато што субота и недеља не спадају у пост, једино Велика субота спада у пост јер се пости на води. Чим се субота и недеља посте на уљу, браћо и сестре, то није прави пост. Верујем да смо се ових петнаест дана интензивније молили Господу, да смо уз пост приложили молитву, да смо уз пост мало више завирили у себе, да смо мало више сагледали себе у каквом се стању налазимо. Пост је благослов Божији. Постом ми чистимо и душу и тело, правим постом, мењамо себе. Права молитва и пост нас смиравају и помажу да променимо себе, да променимо своје поступке, ако нису били добри, да размислимо како поступамо, шта радимо и шта чинимо, браћо и сестре. Пост чисти и душу и тело, како кажу Свети оци, јер је пост уздржање. Смисао поста је да се уздражавамо, не само од мрсне хране него и од недела. Како кажу Свети оци „Пун стомак, празна душа“. Када је мало и празан стомак, онда човек може лакше да контролише своје страсти. Пост нас, браћо и сестре, уводи у покајање, а покајање се састоји у томе да признамо да смо грешни.“

У поподневним часовима, 9. марта 2025. године, у Саборном храму Успења Пресвете Богородице, протојереј Дејан Марковић, старешина храма, началствовао је вечерњим богослужењем, након којег је уследила традиционална литија са иконама у част и славу свих оних који су за две хиљаде година трајања Свете цркве, дали себе, своје трудове и своје животе за победу вечне истине и вере православне.

Том приликом се у Саборном храму окупило свештенство и монаштво читаве Шумадијске епархије, заједно са верним народом Крагујевца и околине. Носећи иконе, свештенство и верни народ, предвођен Митрополитом шумадијским Господином Јованом, исказало је своју веру у победу над расколницима, шизматицима и свима онима који се подижу против Цркве православне.

По окончању литије уследио је и молебан. Прочитан је познати Синодикон, који је донет 843. године у Цариграду и који садржи анатему свим јеретицима, нарочито иконоборцима, затим похвалу за све ревнитеље Православне вере. Њега је прочитао је протонамесник Слободан Савић, сабрат Светоуспенског храма у Крагујевцу.

По многољетствију које су ђакони Саборног храма произнели на крају службе, Митрополит шумадијски се свештенству, монаштву и верном народу обратио беседом: