Последњи дан пред почетак Великога Поста Црква од давнина назива „Недељом праштања“. На тај дан у црквама се читају Христове речи: „Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески оиростити вама ваша прегрешења“. Увече тог дана, уочи самог почетка Великог поста у црквама се врши обред узајамног праштања и ми – мирећи једни са другима – улазимо у пост, у период очишћења, продубљења и освећења наших живота, бележи отац Александар Шмеман.
Савест човека јесте та тајанствена дубина наше свести из које нам долази осећање кајања и та снажна чежња за очишћењем, обновом и проме-ном нашег живота. И управо то осећање кајања, тај глас савести и јесте оно што нас води ка првом кораку на путу очишћења, ка жељи да опростимо и да нам буде опроштено, ка тој „недељи праштања“. Зашто?
Опростити другоме, примити опроштај од другога! То је прави повра-так од отуђености ка јединству, од мржње ка љубави, од раздељености ка сједињењу. Јер опростити другоме уопште није једноставно. Често говоримо о томе да више обраћамо пажњу“ на недостатке других људи и – још горе – да смо дигли руке од других људи. Па зар то није равнодушност, зар то није презрење и зар то није цинизам? Да опрости другоме и прими опроштај од другога може само онај ко је свим својим срцем осетио и схватио сав ужас одсуства љубави у свету, сву бездану тугу човекове самоће на коју је човек осудио себе својим себељубљем и својом гордошћу. Све то у себи садржи молитви коју Црква на недељу праштања упућује Богу: „Не одврати лица свога од мене, јер тугујем…“.
И, гле, ту је она светла туга, она једина туга којом можемо да схватимо сами корен, саму суштину и силу зла, а то је – хладно срце, недостатак љубави, тријумф усамљене и на усамљсност осуђене гордости људске. Молитва да опростимо другом, чежња да нам буде опроштено… Као што мало дете које нешто скривило својој мајци тугује, јер тај свој преступ доживљава као могући губитак раја мајчине љубави, тако и свако од нас схвата да управо од тог обраћења душе, од тог раскрављење срца, од те чежње да се измиримо са другима започиње разрушење зла у нама. И стога, ма колико све ово о чему говорим било било страно духу времена и далеко од нашег охладнелог огрубелог живота у коме наметнути „колективизам“ човеку и доноси обећану срећу, већ само још више појачава његову самоћу, јасно је да се искључиво ту, у сили савести, у чежњи за праштањем, у покајничком обраћењу душе налази почетак наше духовне обнове.
У данашњој емисији користимо излагање о праштању јеромонаха Рафаила, игумана манастира Подмаине у емисији „Врлинослов“ за ТВ Храм.
Са вером и надом у Васкрсење, обавештавамо јавност да је у четвртак недеље Сиропусне 27./14. фебруара 2025. године када наша Света Црква молитвено прославља празник Преподобног Аксентија и Светог Кирила словенског равноапостолног у преподневним часовима у УКЦ Крагујевац уснуо у Господу протојереј Александар Станковић умировљени парох шумаричке парохије.
Протојереј Александар Станковић, рођен је 12. септембра 1954. године у Крагујевцу. У чин ђакона рукоположен је 6. децембра 1992. године у храму Светог Спаса у Приштини, од стране митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија, а у чин свештеника 28. августа 1997. године у храму Успења Пресвете Богородице у манастиру Тврдошу од стране Епископа захумско-херцеговачког Господина Атанасија.
У периоду од 1992. до 1997. године, обављао је дужност ђакона и возача Епископа захумско-херцеговачког Господина Атанасија.
Од 1997. до 2001. године налазио се на дужности привременог пароха билећког у Билећи, Епархија захумско-херцеговачка.
Од 2001. до 2002. године налазио се на месту привременог пароха смедеревског у Смедереву, Епархија браничевска.
Од 2002. до 2003, налазио се на месту привременог пароха жичког у Жичи, Епархија Жичка.
Од 2003. до 2014. године обављао је дужност привременог пароха шумаричке парохије у Шумарицама, одакле одлази у мировину.
Опело протојереју Александру Станковићу служиће се у суботу 01. марта 2025. године у храму Светих апостола Петра и Павла у Грошници са почетком у 15 часова, а у наставку опела обавиће се сахрана на гробљу у Вињиштима.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Поводом иступања свештеника Николе Симића у средствима јавног информисања о политичкој позадини његовог случаја, Информативна служба Епархије шумадијске је већ саопштила да се по први пут сусреће са информацијом да свештеник Никола Симић трпи притиске из наше Епархије у вези са својим учешћем на студентским протестима и скуповима против компаније Рио Тинто.
Будући да јереј Никола Симић на тај начин износи тврдње и ставове који не одговарају чињеницама, обавештавамо све заинтересоване да је јереј Никола Симић са 1. мартом 2025. године, стављен под забрану свештенослужења и предат на даљу надлежност и поступак Црквеном суду Епархије шумадијске због кршења Устава Српске Православне Цркве и нарушавања црквеног поретка, из следећих разлога:
На основу извештаја Комисије Епархије шумадијске за испитивање законитости и исправности материјално-финансијског пословања (КЕУО бр. 313 од 3. фебруара 2024. године), констатовано је да у начину материјално-финансијског пословања ЦО вучковичко-брњичке, као и у њеном целокупном раду постоје преступи: чл. 191, 192, 201 т. 2, чл. 203, 206, 214 т. 2 и 3 и чл. 241 Устава Српске Православне Цркве, чл. 16, 24 и 69. Уредбе о рачуноводству СПЦ њених установа и фондова, чл. 12 Уредбе о парохијском свештенству СПЦ, чл. 15, 17, 22, 25, 32, 33, 34, 47, 48 и 49 Крвичних правила СПЦ.
На ове пропусте и преступе, у више наврата, указивао је Епархијски управни одбор Епархије шумадијске позивајући да се матријално-финансијско стање у ЦО вучковичко-брњичкој уподоби црквеним прописима, упозоравајући притом на могуће последице (КЕУО бр. 2446/24; КЕУО бр. 2544/24; КЕУО бр. 2752/24; КЕУО бр. 3070/24; КЕУО бр. 313/25).
Будући да је на основу чл. 203 Устава СПЦ, за ове преступе и пропусте одговоран у првом реду секретар ЦО јереј Никола Симић, који је морао знати и поучити одборнике црквеним прописима или у случају неслагања изјавити жалбу, односно предузети све што је потребно да се материјално-финансијско стање у ЦО вучковичко-брњичкој уподоби црквеним прописима, што именовани није учинио ни после два састанка одржана у просторијама Епархије шумадијске 29. јануара 2025. године и 10. фебруара 2025. године, донета је горе наведена одлука.
Ово је иначе трећи пут да се против јереја Николе Симића покреће црквеносудски поступак, који као ни прва два, нема апсолутно никакве везе са студентима ни са компанијом Рио Тинто.
Први пут црквеносудски поступак против јереја Николе Симића покренут је 3. јануара 2016. године, због основане сумње да је починио преступе: 25, 27, 42, 56. Апостолског правила, 64 и 82. правила Светог Василија Великог, чл. 176 т. 1, 3 и 8, чл. 214 т. 1, 2, 3 и 4. Устава Српске Православне Цркве и чл. 10, 24, 25, 30 и 39 т. 1. Правила и поступка за црквене судове, када је стављен под забрану свештенослужења и предат на надлежност и поступак Црквеном суду Епархије шумадијске (Ебр. 1704 од 25. децембра 2015. године).
На основу уверавања одборника ЦО жабарске, изнетих на састанку од 29. јануара 2016. године и извештаја братства Архијерејског намесништва опленачког бр. 53 од 8. фебруара 2016. године и бр. 77 од 10. марта 2016. године, као и на основу уверавања Архијерејског намесника опленачког од 11. марта 2016. године, да је јереј Никола Симић увидео своје грешке и у знатној мери уподобио своје владање свештеном чину у коме се налази, на основу 102 канона Трулског сабора, чл. 67 и 68. Правила и поступка за црквене судове СПЦ донета је одлука, којом је јереју Николи Симићу са 18. мартом 2016. године, скинута забрана свештенослужења и привремено обустављен црквеносудски поступак (ЦС бр. 49 од 11. марта 2016. године).
Истом одлуком јереју Николи Симићу је предочено да ће у случају понављања преступа због којих је био под забраном свештенослужења (Ебр. 1380/15, Ебр. 1506/15, Ебр. 1620/15), односно због којих је од 3. јануара 2016. године предат у надлежност Црквеног суда (Ебр. 1704/15), као и у случају било каквих преступа који би били у супротности са хришћанским именом и свештеним чином, црквеносудски поступак бити настављен, односно сва расположива документа биће достављена црквеносудском тужиоцу да изради оптужницу.
Због нових преступа које је у међувремену починио (фалсификовње докумената, неовлашћено коришћење података црквеноадминистративних јединица Епархије шумадијске као и матичних података Епархије шумадијске, одрицање послушности…), као и због понављања преступа због којих је већ био под забраном свештенослужења (Ебр. 1380/15, Ебр. 1506/15, Ебр. 1620/15), сходно одлуци ЦС бр. 49 од 11. марта 2016. године, јереј Никола Симић је са 1. новембром 2021. године, по други пут предат на поступак и надлежност Црквеног суда Епархије шумадијске и истом одлуком је стављен под забрану свештенослужења (КЕбр. 1533 од 21. новембра 2021. године).
На основу покајног писма које је јереј Никола Симић поднео 14. марта 2022. године (бр. 21 од 14. марта 2022. године), а у коме је признао све почињене преступе изразивши кајање за исте, на основу 102. канона Трулског сабора, чл. 67 и 68. Правила и поступка за црквене судове СПЦ, донета је одлука којом је јереју Николи Симићу скинута забрана свештенослужења и привремено обустављен црквеносудски поступак (ЦС бр. 52 од 15. марта 2022. године).
Истом одлуком јереју Николи Симићу је поново напоменуто да ће у случају понављања преступа због којих је био под забраном свештенослужења (Ебр. 1380/15, Ебр. 1506/15, Ебр. 1620/15), односно због преступа због којих је у два наврата предаван у надлежност Црквеног суда (Ебр. 1704/15; КЕбр. 1533/21) или у случају било ког другог преступа дефинисаног канонским предањем Цркве, Уставом СПЦ и Кривчним правилима СПЦ, црквеносудски поступак бити настављен, односно сва расположива документа биће достављена црквеносудском тужиоцу да изради оптужницу.
Трећи пут црквеносудски поступак против Николе Симића биће покренут од 1. марта 2025. године из горе наведених разлога.
На крају наглашавамо да све црквене епитимије, имају за циљ духовно исцељење и повратак на прави пут и да оне никако нису казне којима је циљ одмазда према било коме. У том смислу изражавамо наду да ће и јереј Никола Симић у данима Великог поста који су пред нама, кроз покајање и молитву спознати своје преступе и да ће се вратити на пут истинског свештенослужитеља олтара Божијег.
У манастиру Ралетинац служио је на Светој архијерејској литургији 27.02. Митрополит шумадијски, Високопреосвећени г. Јован. Том приликом је између осталог рекао: „Онај који је у Христу, подразумева се да је у Цркви, а онај који је у Христу подразумева се да он слуша Цркву. Христос је Црква, Црква је Тело Христово, нема спасења за човека, па макар био и највећи светац, ако није у Цркви. Џаба нам је што смо крштени а бунтујемо против Цркве, под неким изговором да оправдам себе а да окривим заједницу, Цркву.“
У галерији „Мостови Балкана” у четвртак, 27. фебруара, биће отворена изложба слика Слободана Штетића. Изложени радови настали су периоду 2021-2025. године у техници акрилик на платну формата од 50×40 цм до 150×130 цм.
Свечано отварање заказано је у 20 сати, а изложбу ће, поред аутора, отворити кустос галерије „Мостови Балкана“, Ненад Ристовић:
Вечерас, 27. фебруара, у 18 сати, у галеријском простору Народне библиотеке биће представљена књига Милана Обрадовића „Пречник страним речима и изразима“ у издању издавачке куће „Прометеј” из Новог Сада.
ПРЕЧНИК је једна од пет књига из едиције „Популарна лингвистика” које су ИК „Прометеј” донеле награду за издавачки подухват године (2024.) на 67. Међународном београдском сајму књига.
Ово није речник у правом смислу речи, са означеним родом именице, обликом глагола и слично,
већ Пречник који се испрепречује употреби страних речи и Пречник чији је циљ да се сагледа колики је то пречник српског језичког круга,
посусталог пред можда његов сами крај. А да ли је заиста крај, то зависи од нас.
Нашу слушалачку публику на промоцију позива Милош Милојевић из Народне библиотеке Вук Караџић:
– Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је данас, на празник Светог Симеона Мироточивог, Свету Литургију у Цркви посвећеној овом светитељу на Новом Београду
– Мештани села Ратаје код Врања позивају све људе да им помогну у реконструкцији цркве Рождества Пресвете Богородице
Фонд „Ходочашће“ основан је да би се организовала поклоничка путовања верника Српске православне епархије шумадијске. О томе говори више управник Фонда протонамесник Дејан Марјановић.
