Skip to main content

БРАТИМЉЕЊЕ (3) – Бидгошћ

Када је градоначелник пољског града Бидгошћа Рафал Бруски 2013. године покренуо иницијативу да Крагујевчани учествују у наградној игри „Изговори Бидгошћ“ био је то само још један симоблични знак пријатељства и сарадње два града: Крагујевца и Бидгошћа потврђен повељом о братимљењу још давне 1971. Године.
Неки тврде да се Бидгошћ изговара са ћ на крају, други са ч, а можда је најлакше за изговор Немцима који га зову Бромберг.
Бидгошћ је главни град војводства Кујавско-Поморје у Пољској. Налази се око 100 km североисточно од Познања и 140 km јужно од ГдањскаУ близини се налази град Торуњ а неки сматрају Бидгошћ и Торуњ спојеним градовима, јер су удаљени свега 45 km.
У нашој данашњој емисији о сарадњи Крагујевца и Бидгошћа разговараћемо са Крагујевчанком Аном Матијевић Коморовском која је пријатељске и побратимске везе са овим градом потврдила и браком са композитором Пјотром Коморовским, те већ 25 година живи у Бидгошћу. Иначе Ана је тамо завршила музичку академију на одсеку музичка едукација и хорска диригентура и тренутно ради у једном од њихових Центара за културу где води оркестар Камерата Форгонска и учи младе да свирају разне инструменте. Она је и иницијатор и организатор сарадње младих из Крагујевца и Бидгошћа што је само један од облика узајамне сарадње. И њен супруг је повезан са Крагујевцем културним везама, пре свега на тај начин што је пре десетак година написао музику која је изведена на једном од Великих школских часова.
О омладинској и музичкој сарадњи са Бидгошћем кратко ће говорити и ђаци Прве крагујевачке гимназије којису 2019. Године са професорима Горданом Вучковић и Марком Нешићем били у Бидгошћу, а један од наших саговорника је и Миодраг Стојиловић, директор Салона антиратне карикатуре у Крагујевцу који ће нас подсетити на то једну од награда на овом Салону додељује и наш град побратим Бидгошћ, тачније њихов градоначелник.
Емисија је суфинансирана средствима из буџета града Крагујевца. Ставови изнети у подржаном медијском програму нужно не изражавају ставове града Крагујевца који је доделио средства.

ГОСТОПРИМНИЦА- ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПАНТЕЛЕЈМОНА У СЕЛИМА КОМАРАНЕ И МОТРИЋ

У суботу, 1. октобра 2022.г., са почетком у 8 сати, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован осветиће храм Светог Великомученика Пантелејмона у селима Комаране и Мотрић. После Великог освећења храма и Свете Архијерејске Литургије, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован осветиће и споменик војницима Војске Краљевине Југославије припадницима „Левачке летеће бригаде“.

Тим поводом, гост студија радија Златоусти је јереј Борис Милосављевић, парох Друге рековачке парохије:

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 22.9.2022.

На дан када славимо празник Рођења Пресвете Богородице, 21. септембра 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету Литургију у задужбини Вожда Карађорђа у Тополи, која овог дана прославља своју славу. Празник Рођења Пресвете Богородице прославља и сама Општина Топола;
Најављујемо предавање ХРИСТОС И МЛАДОСТ ЖИВОТА, др Растка Јовића,
Као и освећење храма Светог великомученика Пантелејмона, у селима Комаране и Мотрић:

ЂУРА- Ана точи, Ана служи,/ Ал’ за Милом срце тужи…

„Мила је била Ђурина Ленка. -Није јој никад ништа казао, али кад му је била празна чаша није хтео да га друга послужи. Чекао је док Мила прође поред стола, па јој је ћутећи додавао чашу. А када му је она донела пуну бледога иђошкога рампаса, он је погледао дубоко у очи и испио чашу до дна. – Бранислав Нушић
Ђура Јакшић је поваздан по столу или по хартији цртао њену слику и у томе се толико извештио да ју је знао напамет. Но, док је Јакшић кришом цртао своју велику љубав, други Ђура, путујући глумац, освојио је њено срце. Мила се удала за Ђуру Рајковића и отишла у Нови Сад да потражи срећу као глумица.“

Који су женски ликови, поред Миле, осликани Ђурином кичицом и зашто? Ко је Кристина, а ко Тина међ’ редовима Ђурине биографије? Има ли мотива мртве драге у Ђуриној поезији и каква је Ђурина идеална драга?, нека су питања на које одговоре тражимо у данашњем издању емисије „Ђура“. У томе нам помаже историчарка уметности Маја Станковић, кустос Куће Ђуре Јакшића у Крагујевцу.

„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.

ХРИШЋАНСКИ МЕРИДИЈАНИ 21.9.2022.

У најновијем издању, на празник Рођења пресвете Богородице, слушате о данашњем празнику;

Преносимо Вам позив на велико освећење храма Светог великомученика Пантелејмона, у селима Комаране и Мотрић;

У уторак, 20. септембра 2022. године, када се наша Црква молитвено сећа светог мученика Созонта, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у крагујевачком насељу Сушица уз саслужење братства овога светог храма;
Остале вести из СПЦа послушајте у данашњем издању:

ЖИВОТ У ИЗЛОГУ (3) – Ја селфи

Селфиманија је почела 2012. године да би наредне, као што је то опште познато, реч селфи ушла у Оксфордски речник као реч године због тога што је њена употреба порасла за чак 17.000 пута. Интернет је створио простор за разна експериментисања са идентитетом. Наши данашњи саговорници на тему селфија су наша колегиница новинарка Јована Младеновић и доцент др Дарко Хинић, ванредни професор психологије на Универзитету у Крагујевцу чија се докторска дисертација бавила утицајем повећане употребе Интернета на ментално здравље.
„Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.