У недељу четврту Великога Поста, светога Јована Лествичник, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром. Преосвећном су саслуживали: архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, ректор богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, јереј Дејан Марковић, свештенство храма Светога Саве, оци професори богословије Светог Јована Златоустог и игуман манастира Тресије протосинђел Серафим.

За певницом су појали богослови и дечији хор „Свети Сава“.

По прочитаном јеванђелском зачалу, а по благослову Преосвећеног Владике, беседио је ректор богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић:

У наставку литургије Преосвећни Владика рукоположио је у чин свештеника јерођакона Јована (Прокина) професора богословије:

У понедељак, 27. марта 2023. год., са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована одржани су 15. Разговори о вери у младеновачком Храму. Тема овог сусрета је била: „Бог између вере и знања – могућност Богопознања данас“.

Изразивши захвалност на одзиву и радост због поновног сусрета, отац Марко Јефтић у свом уводном слову истакао да се налазимо у времену у којем је фокус интересовања често скрајнут од Бога. У контексту важности Богопознања, подсетио је на учење Светог Григорија Паламе, Архиепископа солунског, који је од јеретика Варлаама заштитио учење о божанској нествореној светлости и енергијама којима је Бог засијао на планини Тавор и која ће осветлити сваког човека након поста, најдубље молитве и духовног подвига самоодрицања.

У свом даљем излагању, отац Марко је рекао да Богопознање није само знање фактографских података већ да је то однос који варира у једној предивној динамици знања и вере. У том ритму знања о Богу и вере у Бога можемо доживети Богоспознају, Васкрсење, тежити савршенству. Богопознање се не завршава овде, већ у вечности а ми тежимо личносном односу са Богом, стварању личносне заједнице са Богом кроз причешће и литургијски живот. Без тога је тај однос немогућ, јер како каже отац Марко, недостаје смисао, садржај и долази до измештања фокуса. Без самопознаје нема Богопознања и обрнуто али колико год да је лични подвиг у овом односу важан, не смемо заборавити да смо без заједнице безначајни и да нас Бог неће препознати ако нисмо део литургијског живота и заједнице.

Са жељом да узрастамо у пуноћи вере и да се уподобимо у лику Исуса Христа и Светитеља који су врлинским начином живота постали светли пример могућности и потребе Богопознања, отац Марко је завршио своје предавање а у наставку вечери окупљени верни народ је постављао бројна питања на које је одговарао Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић и јереј Марко Јефтић.

Пета недеља Васкршњег поста, познатија као Глувна или Глува недеља назив је добила по томе што се увелико и далеко ушло, у глувно време поста. У служби ове недеље, верни се позивају да своје подвиге удвоструче како би препловили велику пучину поста која стоји пред њима, истовремено их тешећи и храбрећи чињеницом да су прошли већ половину поста, и побуђује да ми „који смо преполовили свештени пут поста треба радосно да хитамо ка будућем васкрсењу.“ Црква и у петој недељи наставља да нас подсећа како смо ми, који падосмо у грех, слични онима које заробише, те нам заповеда уздање у Господњу милост: „Завапи Христу Богу који је распет за тебе“, каже Црква, „и који је добровољно примио ране: побрини се за мене, Господе, и спаси ме.“

Химне служби ове недеље написали су: Софроније Јерусалимски, Андреј Критски, Јосиф и Теодор Студит. „Да људи не би били лењиви према духовним подвизима“, Црква током три дана пете седмице: четвртак, суботу и у недељу, пружа вернима нарочите подстицаје ка подвизима благочашћа. У четвртак на јутарњем богослужењу Црква поје цео Велики канон Св. Андрије Критског и житије Св. Марије Египћанке. Ова недеља је иначе посвећена великој покајници Марији Египћанки, која се четрдесет седам година подвизавала у пустињи, проводећи живот у покајању, посту и молитви, па се негде још назива и стајање Марији Египћанки.

Преносимо вам део излагања проф. др Златка Матића о Петој недељи Великог поста.